Jutros mi se hvali prijatelj kako se juče odlično proveo u Mohaču, u Mađarskoj. Sa ženom je obišao znamenitosti u gradu, ručali su u prelepom restoranu, popili piće na nekoliko mesta i potrošili manje od 50 evra, uključujući i gorivo!

...eko-turizam ima potencijal da otvori četiri puta više radnih mesta od lovnog turizma i da donese dvostruko veći prihod...

Rano popodne novembarskog dana, stižem do ribnjaka u Barandi da utvrdim koje su vrste ptica i u kom broju prisutne u ovoj fazi jesenje migracije. Poput guštera uživam u jednom od poslednjih sunčanih dana ove godine, iako me sunce istovremeno ometa u radu: bije mi pravo u oči, pa je površina vode sva u zlatnim odsjajima. Da tu ne bude kraj, ribnjak je prošaran lavirintom tršćaka koji dodatno skrivaju ptice.

A ptice, naviknute na sportiste, nervozno poleću čim izađem iz kola. Isprva uočavam dve-tri vrste i svega nekoliko desetina obližnjih ptica. U daljini, sporim zamasima velikih krila leti siva čaplja i čini se da je to sve što ću videti.

Kad sam 2006. godine bila u New Orleansu samo 6 meseci nakon uragana Katrina mislila sam da neću nikad više da odem i vidim ga. Sigurno znate za osećaj kad vidite toliku destrukciju i haos oko sebe da vam dodje muka, obuzme vas neopisiva tuga i sve sto želite u tom momentu je da što pre odete što dalje, da se više ne

Često dobijam poruke u kojima me neiskusni putnici pitaju : 
"A kako to sa vizama?"
"A gde vadim vize?" 
"Je l' možeš da mi daš neki savet za vize?"

Danas, kada su nam ukinuli vize
Dajem časnu sojersku reč:
Da ću svuda po svetu putovati i londrati
I biti dobar drug;
Da ću voleti pasoš kao rođenu materu svoju
I voleti zemlju, najmiliju grudu,
Da ću razvijati mapu da se ne izgubim
I seljaka pitati dok sve dvaput ne proverim,
Da ću ceniti sve ljude sveta
Koji žele slobodu i pir!

Da mi je samo neko dao taj pasoš pre petnaest godina, ne bih sada pisala sa pakovanjem na kosi i peškir-turbanom, već pravila plan. Danas, kada nisam više pionir, planovi se prave

Na Đurđevdan 2005. godine, prešao sam Albansku granicu na prelazu Morina. Sam. Peške. Noć pre proveo sam u Manastiru Svetih Arhangela, što je bilo izuzetno duhovno iskustvo, pogotovo jutrenje na koje je došlo troje od šačice preostalih Srba iz Prizrena da osvešte slavski kolač, a onda na kratko obišao Goransku proslavu u brdima iznad Prizrena.

Konačno, stiže dobra vest - pozvan sam na intervju! Moj prvi intervju, Uitman Koledž, mala, privatna škola odlične reputacije. Malo je zavučeno mesto, Uala Uala, sasvim na istoku države Vašington, na granici sa Oregonom, okruženo poljima, vinogradima, rekama i planinama. To mi se dopada, ali mi je potreban i velik grad za punjenje nekih baterija i ova izolovanost me pomalo brine. I Portland i Siatl su na više od četiri sata vožnje, a bliže od toga nema gradova vrednih pominjanja i posećivanja. 

Čitalačkoj publici u Srbiji sam postao vidljiv a kasnije i prepoznatljiv kao bloger. To je lajt varijanta kad nisi baš prelomio "počinjem da pišem" nego kuckaš onako za po kući pa ako neko čita - čita a ako ne onda "šalio sam se". Mene zadesilo, na privremenom gastarbajtovanju u Majamiju, da sam kao izbacivač i telohranitelj imao veoma interesantan sadržaj za pisanje, malo me je i "udarila čitanka" pa su ljudi počeli to da me čitaju.Evo jedne priče iz tog vremena.

Moja pozicija svežeg doseljenika u Majami je bila jednostavna "nema nazad". Došao sam bez prebijene kinte i počeo da grebem i rukama i nogama (ok ... pesnicama) koristeći svoj jedini očigledan kvalitet od 145 kg mišića na 194 cm čvrstog skeleta. Prvih nekoliko dana doseljeništva sam uporno obilazio diskoteke pitajući za posao pri tom nemajući broj na koji mogu da mi se jave zainteresovani.

Umrla je matematičarka Marjam Mirzahani. U rodnom Iranu diplomirala matematiku (prethodno osvojivši dve zlatne medalje na matematičkim olimpijadama), otišla na postdiplomske studije u "omrznutu Ameriku", u CV upisala Princeton, Clay, Harvard, Stanford. Jedina žena koja je dobila Fieldsovu medalju koju često nazivaju Nobelom za matematiku iako je sigurno ekskluzivnija jer se dodeljuje tek svake 4 godine.

Umrla u subotu od raka.

Sutradan je u Iranu njena slika bila na naslovnim

 "Najnovija anketa JUTA (Nacionalna asocijacija turističkih agencija) pokazuje da 20 odsto turista planira da individualno organizuje putovanje. Većina, 65 odsto anketiranih, planira da letuje u Grčkoj, a 10 odsto u Španiji, dok se Turska i Egipat „drže“ kao i dosad - devet, odnosno sedam odsto. Za Hrvatsku i Bugarsku izjasnilo se po jedan odsto građana, dok će u Crnu Goru otputovati njih 10 odst

Nisam neki matematičar, ali zbir ovih anketiranih je 103, kao kad je Sloba pobeđivao na izborima. Tako je to kad JUTA pravi anketu. Nadam se da im je neko rekao da Jugoslavija ne postoji. Njihova skraćenica je NATA :-)