- Идемо вечерас у Турску Чаршију, каже ми, у Сули Ан.

Кроз маглу се присећам да је то стара грађевина, некада преноћиште за караване, а да је данас у њу смештен део ликовне академије.  

- Нека изложба?

- Не, уопште не, али звучи добро.

*

- Je l' imamo net u apartmanu?
- Aha. S kajmakom:)

Naš život je jedna neprekidna linija obaveza koje izvršavamo disciplinovano kao vojnici. Uveče brifing ko, gde i kada ide, vozi, vraća, kuva, nabavlja, uči...odlazak na posao i u školu se ni ne računa. Društveno-politički rad (ko se zaljubio, ko razbio glavu, koga muči kriza srednjih godina, koga treba voditi kod lekara, kome nabaviti lekove, kad se vraća Šešelj), pa povečerje. Ujutro gimnastika (kad bi se zezali:), umivanje, zubići, oblačenje, pakovanje užine i onda marš dok ne podobijamo žuljeve. Kulturni rad spadne na film s torenta i odlazak na dečji rođendan ili slavu. Dobro je kad su gubici minimalni, vojska malo rasturena, ali na broju.

Ipak, ponekad dobijemo odsustvo i odemo u prirodu.

Zvezdan Jovanovic, Ubica premijera Zorana Djindjica , bio je uvjeren da je njegov cin  patriotski u sluzbi spasavanja njega i njegovih saboraca od Haga,a Srbije od veleizdajnika. 

Iza  ovog, kako ce se poslje ispostaviti laznog antihaskog  patriotizma stajali su kao i uvijek mnogo opipljiviji finansijski interesi svih onih kojima je najmanje bilo stalo do haskih optuzenika ,ali ih je uplasila ocigledno ozbiljna namjera Djindjiceve vlade da hapsenjem  najtrazenijeg haskog  optuzenika priblizi Srbiju evropskim integracijskim procesima.

Čitam zadnjih dana dosta tekstova o putovanjima u Lijepu moju, o krstarenju jedrenjakom, konobama…i tako…sve mi nekako dosadno. Kao domàća cura, osjećam moralnu obavezu da vas provedem nekim možda medijski malo manje zastupljenim dijelovima. Primijetit ćete akcente prilikom prvog spominjanja nekih imena ili pojmova. Ne znam za one duge, uzlazne ili silazne. Meni su svi kratki i isti.

Rovìnj, Porèč, Pula, Fažàna, Novigrad, Vrsàr, Rabac, Labin…svakog nešto veže za određeno mjesto, no ako se uputite u Istru ovih dana ili…nekad u budućnosti, ne

И то ме заболе

Gost autor: alselone 

Galapagos je jedno od najfascinatnijih mesta na Zemlji, mikrokosmos endemskog života na kom se nalaze neke od najintrigantnijih I najinteresannijih životinja i biljaka na planeti. Ostrva vulkanskog porekla nalaze se na oko 1000 kilometara od Južne Amerike u Pacifiku i leže na ekvatoru. Ostrva su relativno mlada otkrivena su pre manje od 500 godina. Od kako ih je Čarls Darvin posetio 1835. i od kako su ga inspirisala da postavi svoju poznatu teoriju ne prestaju da budu jedan od centara pažnje kako biologa tako i turista i entuzijasta. 

Tehnički, arhipelag se sastoji od 19 ostrva koja pripadaju državi Ekvador. Put do tamo za nas je dug i naporan. Putuje se do glavnog grada Ekvadora, Kita (Quito), preko neke od evropskih zemlja, zatim se tamo preseda na let za Valjakil (Guayaquil). Odatle može dalje ponovo avionom do ostrva Baltra ili brodom. Sve u svemu to nije ispod 20 i kog sata od BG. Mi smo sa Baltre otputovali brodićem na ostrvo Santa Cruz.

Šta se bijeli u gori zelenoj,

Dal je snijeg il su labudovi..

U našem slučaju to su oči sokolove.

Rođena sam u Beogradu, i ne postoji grad koji više volim od ovoga grada. Stara Bežanija, crkva Sv. Georgije, Blokovi, Sava, Dunav, Dorćol, 25 Maj, ulica Zmaja od Noćaja, Kališ, Košutnjak, mogla bih da nabrajam satima, danima, mesecima i godinama,

Stižem na aerodrom sat vremena pre leta. Trebalo bi da je dovoljno. Aerodrom je mali i nema mnogo letova. 

Po ulasku u zgradu shvatam da radi samo jedan šalter za čekiranje oko koga je neopisiv nered i gužva. Ne postoji mesto gde mogu da stanem u red, odnosno red je u svim pravcima ka šalteru. Stajem slučajno bilo gde. Red, onakav kakav je, ide neopisivo sporo. Veliki broj putnika se dugo i srčano ubeđuje sa službenikom, koji nimalo ne žuri i vaspitava putnike nekim svojim lekcijama o pravilnom radu i još pravilnijem pristupu. 

- Ne nemam previše prtljaga,

Priznacete..nije bilo bas tako...

Najezda raznoraznih jezika po Knez Mihajlovoj. Vodic sa nasih prostora koga ubrzano prati nekoliko desetina amerikanaca u poodmaklim godinama, standardno obucenim u sorceve-bermude veselih boja, sa obaveznim kacketima i zivahnim pokretima iako sa po kojim kilogramom viska. Kinezi koji kao da su zamenili cuvene japanske turiste, potpuno odusevljeni jure ka Znaku ? ....usput promase Sabornu crkvu i staju ispred osnovne skole tik pred crkvom.Slikaju. Neko im ipak pokaze crkvu. Jure niz ulicu, slikaju sada crkvu. Odose posle trkom

       Ne, nisam bila u Norveškoj.
       Bila sam na Zlatiboru. I u Višegradu.

      Tamo mi je bilo kao u Norveškoj:)