2009-02-11 00:37:58

Dolasci/odlasci, sastanci/rastanci

Budimac RSS / 11.02.2009. u 01:37

Verovatno ritam (jednom godišnje) čini da odlasci (dolasci? evo već sam zbunjen) u domovinu budu neka vrsta emocionalnog molotovljevog koktela. Boravci tamo me uvek zbune, izazovu mixed emotions i blokiraju na neko vreme. Pretpostavljam, po primerima nekih prijatelja koji češće odlaze/dolaze tamo, da bih oguglao ukoliko bih odlazio/dolazio češće.

 
2014-10-29 19:29:20

Otisak zida, Berlin* (i LICHTGRENZE)**

gordanac RSS / 29.10.2014. u 20:29

Ulicama Berlina, kolovozom i trotoarima, vijuga jedna kamena linija sastavljena od dva bloka koji su bili temelj Zida, svugde su u ravni podloge, malo su drugačije boje i po njima se ne može uvek hodati, ali se uvek mogu – videti. I kad se zagledaš u njih stvore ti pitanje „da li je danas važnije što je Zid pao ili što je bio?“. Lakoća kojom se može dobiti odgovor „važnije je što je pao“ nosi istovremeno sobom svu težinu istorije kojom je – bio. Istorije kojom je ostavio neizbrisiv otisak na ulice, prostor, zgrade i život svih koji su u Berlinu živeli, tada i sada. I ne samo na njih.

TracesOfWall1.jpg Berlin je već dugo važan grad, iz mnogo dobrih razloga. Sporiće mu, ponekad, tu „važnost“ obližnji Drezden i istorija Saksonije, (a o Bavarskoj ili Hesenu i da se ne govori), ali niko neće stvarno poreći važnost Berlina i Pruske, čudesne države koja je nestala preko noći 1919 (neće je spominjati često, ali njen nevidljivi otisak je tu).

Berlin, kao četrdesetpetogodišnji simbol „podeljenog grada (sveta)“, nosi sobom svu tu važnu istoriju nekako sasvim posebno, slično kao otisak Zida koji ne postoji više ali je „sveprisutan“, bar meni potpuno vidljiv.

 Možda zato ne umem da vidim spomen na Zid drugačije nego kroz na mah stvorene slike samo o – Berlincima koji su živeli s obe strane Zida.

 
2010-08-03 16:53:00

Pismo s mora, Biševo

Jelica Greganović RSS / 03.08.2010. u 17:53

bisevo.jpg

Draga Jelka,

Biševo je po mom merilu, osećanju pusto ostrvo, u najlepšoj asocijaciji na te dve reči, iz ugla osobe koja ima potrebu da se skloni od mnoštva ljudi. Kada ovde sretneš čoveka, zaista se obraduješ.

Na Biševu je mir, divljina, bujna vegetacija raznih začina i trava, more na sve strane. Horizont u nedogled, koji u stvara utisak kao da te opasuje. Dovoljno daleeeko da se odrodiš od civilizacije. Noću su zvezde i sazvežđa na dohvat ruke.

 
2014-06-24 13:01:28

Putovanja, putovanja...

Vojislav Stojković RSS / 24.06.2014. u 14:01

... vreme je za godišnje  odmore, srećan vam put...

 
2013-02-22 20:11:16

Amsterdam-Beograd: Vozi Miško...

Vesna Knežević Ćosić RSS / 22.02.2013. u 21:11

Autobahn_Cover-262x350.jpgIz Amsterdama sam se vratila za BG autobusom. Putovanje redovnom autobuskom linijom iz Holandije za Srbiju traje 29 sati i do bola podseća na film "Ko to tamo peva", samo 72 godine kasnije i na dužoj relaciji (1760 km). Doduše, vozilo je moderno i ne kreće iz zabiti kao u scenariju Duška Kovačevića, već iz Amsterdama. Ali, cilj putovanja je isto Beograd, a i putnici liče, kao da su ispali iz vremeplova.

"Ti nisi normalna", kažu mi moji. I još "kako si preživela".

 
2012-08-05 15:22:04

El Camino de Santiago

margos RSS / 05.08.2012. u 16:22

Upravo sam odgledala po n-ti put ''The Way'', film koji je Emilio Estevez režirao i posvetio svom dedi iz Galicije, a glavnu ulogu dodelio svom ocu, Martinu Šinu.

Kada sam ga prvi put gledala, na preporuku Alave, mnogo mi se dopao, iako su mi se te ideje o hodočašćima od više stotina kilometara peške, u vreme specijalizovanih agencija koje te avionima i autobusima vode na lice mesta - činile tupavim.

Kada sam ga drugi put gledala, krajem aprila, već sam donela odluku da idem. Što pre.

Šta se u međuvremenu desilo?

 
2016-09-01 07:10:18

More, Grcka, utisci ....

jednarecfonmoi RSS / 01.09.2016. u 08:10
 
 
 
 
 
 
 
Volim ono sto je mnogima valjda veoma dosadno. Avion....let....hotel....hotelska plaza. Lezaljka, more, knjiga...trojstvo. Nema guzve. Uzivam, plivam, pa se vratim na lezaljku. Jos ako je more-bara, tako mogu danima.

Ipak ove godine, sticajem okolnosti i dogovora, videh ceo potez Prsta broj dva vozena udobnim autom. Stalo se u mnoga mesta.

Utisci su ambivalenti pa cu tako i pisati lepo naspram manje lepog.

O
 
2010-01-01 12:00:29

Prvojanuarski festival kamila

Bojan Budimac RSS / 01.01.2010. u 13:00

"Konačno ti se ispunio san. Neko prvog januara gleda skokove sa 4 skakaonice, neko koncert iz Beča, a ti uživaš u balavim, nadrkanim kamilama koje se biju." SMS poruka kuma mi jedinog kad sam mu javio kako provodim prvi dan nove godine. Mogu se složiti da su njegovi predlozi za prvi januar "normalni" za Jevropu. Lečiti mamurluk Štrausom i biti couch potato jeste uobičajen postpraznični program za taj deo sveta. Međutim, kažu; "U Rimu budi kao Rimljanin."

 
AleXandar Lambros
 
Eto, desilo se i meni ... osvanuo je Brenin klip na mom FB zidu. „Rekla sam ti ja", komentariše drugarica koja godinama živi u Švedskoj. Misli da me nostalgija uzela pod svoje, brže nego što se tome iko nadao. „Jel ti dobro Alex?", stiže drugi komentar. Nikad ništa slično nije osvanulo na mom FB zidu. „Dobro mi je", odgovaram .... „malo sam popio pa eto" ....
 
Ne znam je li to nostalgija il nije. Sve i da jeste, što reče neko, mislim da je ona bolje rešenje.
 
2021-08-08 15:51:43

Kafka I vatra Edipsosa

natasa_tasic_10 RSS / 08.08.2021. u 16:51

 

 Kako je Kafka usao u nas zivot

Pre dve večeri, samo što smo stigle na ovo divno, ali trenutno tužno mesto, odlučimo da krenemo Maki, Tedi I ja na giros,  jer on se samo jede u Grčkoj.

Posle Tedijevog poziranja I smišljanja sta mu se najviše sviđa, krenule smo u apartman.

Negde oko ponoći smo shvatile,tj. Maki da Tedi nije tu I krenula je  kuknjava I plakanje.

Naravno, uz objašnjenje da je Tedi otišao u razgledanje grada I mora,  čitali smo Kafku.

 

Možda je I bolje što nisam spavala najbolje jer sam onako umorna prebirala

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana