Petak:

12:25pm

Distance u ovom gradu su ponekad ogromne, ako je suncano u Brooklynu, mozda pada kisa u Queensu kod teniskog centra. Mozda je u pitanju neka podsvesna prevara mozga, ali je cesto osecaj da kad izadjete iz podzemne zeleznice posle dugacke voznje da je gde god izasli temperatura znatno drugacija od one kad ste usli.

Danas temperatura ne izgleda mnogo problematicna -- jedan obican avgustovski petak, osim sto je sutra praznik pa se vise plasimo velikih guzvi nego velikih temperatura. Uz prognozu je doduse bilo

 Subota:

10:49am 

 Do pre par sati nismo znali ko je Sophia Blackall, ali nam je sada drago da je znamo. Fotografija koju ispod vidite je prva fotografija ovog bloga koja nije licno uslikana negde u Njujoroku. Ova fotografija bi zapravo bila uslikana negde ispod Njujorka, jer je u pitanju crtez koji od pocetka US Opena -- a i ko zna od koliko pre -- krasi vozove podzemne zeleznice. U poredjenju sa napornim reklamama koje vas obicno bombarduju da ulepsate zube, naucite engleski, sredite kozu ili vidite neki novi film, ovakav poster zna da vas

10:23am -- Kafa sa Noletom... Na TV-u

Dok se publika polako krece kroz redove ispred teniskog centra gde ce im pregledati karte ili preturati po torbama, novinarski centar radi punom parom. Juce se zatvorio ubrzo posle Aninog meca, nije bilo prilike zavrsiti radni dan sa tradicionalnom kaficom i Kitkat cokoladom. Jutros je kafa na mestu, pola sata pre pocetka Noletovog meca na Arthur Ashe stadionu, protiv Francuza Dzulijen Benetoa.

Novak se vec malo ranije pojavio u novinarskom centru, u kratkoj epizodi serije Bag Check, u kojoj poznati teniseri otvore svoju torbu sa opremom pred kamerama i opisu sta je unutra. Novak je imao nekoliko Head reketa, nekoliko mini Head reketa, telefon koji su mu poklonila braca, narukvicu sa pravoslavnim simbolima, i razne druge interesantne sitnice. Ovi mini Head reketi su bili pravi hit medju nasim novinarima, raspitivali su se da li mogu zapravo negde da se kupe.

5. dan
Juce je Pacifik divljao, pa je toliko duvalo sa severoistoka, ceono, da su mi ostala samo dva izbora: ili da odustanem od voznje, ili da se sklonim dalje od obale. Izabrala sam drugo, lokalni put broj 197. O njemu mi je i Tajson govorio, preporucujuci ga kao alternativnu rutu ukoliko mi dojadi saobracaj na obali.

I zaista, ovim je bilo neuporedivo manje vozila, ponekad i po petnaestak minuta

Najpovoljniji aerodrom za ljubitelje tenisa koji dolaze u Nju Jork nosi ime po nekadasnjem gradonacelniku Fiorelo LaGvardia koji je takodje bio sklon tenisu i pomogao razvoju ovog velikog turnira. Sletanje na LaGvardiju moze da vam da odlicnu sansu da na brzaka prepoznate sve promene koje su se u teniskom centru desile od proslog US Opena. Naravno sansa je 50/50 da li sedite sa prave strane aviona da bi ste terene videli.

Dole na zemlji, promene se vide odmah. Posle

Sa svakog putovanja potrudim se vratiti sa mrvicom sačuvanog sjećanja za jedan mali putopis. Zabilježim detalje ugrubo prvih dana po povratku sa puta, a kada nađem vremena uobličim ih u štivo za svoju dušu. Da se ne zaboravi.

Tako je trebalo biti i ovaj put nakon Indonezije, mog prvog susreta sa Azijom, koji je nespretno započeo dijarejom.
Ali nije.
Probudio sam se u trenutku kada su nakon 13 sati leta iz Jakarte točkovi Boinga, koji je pamtio i bolje dane, dodirnuli pistu aerodroma u Frankfurtu.
Tada još nisam znao da se nešto ranije probudio i Eyjafjallajoekull,

Dok nisu ukinute vize, svako moje putovanje (a nije ih bilo tako često) bilo je stresno.... Da li sam skupio sve što mi treba za vizu? Koliko dana ću izgubiti u čekanju za istu i da li ću je sigurno dobiti? Sve to, a i dosta stvari pored toga, razlog su što nisam putovao koliko sam hteo.... Čekali smo taj dan kada ćemo bez viza putovati po Evropi i dočekali ga.

Nekoliko dana nakon toga otišao sam kod druga u Rim i tamo dočekao 2010. Ova godina je za mene godina putovanja jer sam stvarno dosta proputovao, a za nekoliko sati idem u Budimpšetu....

Kada smo 2007. pokretali

13. januar

Sećate se Giacomo Venturelli i Violet Biru - Italijana i Malajke na putu oko sveta biciklima? Upoznali smo se pre oko godinu dana, negde u čileanskoj Terra del Fuego, nakon celodnevnog pedalanja kroz pampas sa jakim čeonim vetrom. Ja sam našla smeštaj u jednoj od radničkih prikolica, sa zajedničkim kupatilom i velikom kuhinjom, koje su se izdavale po prihvatljivoj ceni od oko šest evra.

Već sam se bila smestila i krenula sam pod tuš, kada sam ih videla na parkingu: Đakomo na ležećem biciklu, Violeta na klasičnom. Nisu želeli da plaćaju smeštaj, već