2010-03-02 19:25:17

Firenca, dan drugi

Krugolina Borup RSS / 02.03.2010. u 20:25

Pre podne smo četiri sata proveli u regionalnom ministarstvu zdravlja Toskane. Imali smo sastanke sa (italijanska dijasporo, pomagaj!):

- Aldo Ancona (responsabile cooperazione sanitaria in Serbia)
- Valerio Del Ministro (responsabile del settore assistenza sanitaria della Regione Toscana)
- Michela Sodde (responsabile del settore materno infantile della Regione Toscana)
- Giuseppina Antico (gia responsabile del settore)

Upoznali smo se sa sistemom funkcionisanja kompletnog italijanskog zdravstvenog sistema, a posebno sa regionalnim sistemom ograničenim na Toskanu.

 
2009-10-07 11:33:59

Barcelona

niccolo RSS / 07.10.2009. u 12:33

 

U četiri pojma (i gomilu slika):

 
2009-11-26 09:07:09

Ostrvo

Obren Markov RSS / 26.11.2009. u 10:07
Ispričaću sada, menjajući imena, onako kako pamtim, i nikako drugačije. Prošlo je od tada pola života, radnja se dešava leta '87., pa moje sećanje nije najpouzdanije što se tiče svakog od detalja. Ali bitno je, događaji nisu izmišljeni i nije im promenjena suština.

Mnogo se sunca te sezone prolilo po nama. Luna i ja smo jednoga dana naprasno spakovali šator i nešto stvari i krenuli na Mljet; znali smo unapred da su tamo neki od naših prijatelja, što ne znači i da su oni očekivali ili želeli naš dolazak. Pridružio nam se i Grom,

 
AleXandar Lambros
 
Eto, desilo se i meni ... osvanuo je Brenin klip na mom FB zidu. „Rekla sam ti ja", komentariše drugarica koja godinama živi u Švedskoj. Misli da me nostalgija uzela pod svoje, brže nego što se tome iko nadao. „Jel ti dobro Alex?", stiže drugi komentar. Nikad ništa slično nije osvanulo na mom FB zidu. „Dobro mi je", odgovaram .... „malo sam popio pa eto" ....
 
Ne znam je li to nostalgija il nije. Sve i da jeste, što reče neko, mislim da je ona bolje rešenje.
 

Kralj alkohol

DSCF1095.JPG

Sve priče o Rusima i vodki su tačne. Kad piju, piju svi: i muško i žensko, i staro i mlado. Ne smeta im ni četrdeset stepeni u hladu da dan započnu, ili preseku, vodkom.
Viđala sam pijance koji su toliko dozirani da padaju nakon dva gutljaja piva. Ne jednom, videla sam kako usred dana, na paklenoj vrućini, pijanci bauljaju ulicama i samo se negde strovale; a niko i ne pomišlja da im pomogne. Prisustvovala sam nekim scenama koje kao da su preslikane iz opisa naturalista, poput one kada se skoro obeznanjeni seljak, valjajući se na kočijaševom sedištu, zadnjim snagama upinje da bičem “ubije Boga” u nesrećnom konju koji istrajno vuče zapregu.

 

20-31. januar

Pred svakom novom granicom osećam se kao na ulazu u nepoznatu kuću. Još od vrata procenjujem atmosferu tog doma – vremenske prilike, kvalitet puta, prizore oko njega – i tražim znakove dobrodošlice u ponašanju domaćina. I gotovo uvek, prvi utisci su nepogrešivo tačni — ono što uočim odmah po ulasku, pratiće me posle sve vreme mog boravka u toj zemlji.

DSCF5966.JPG

 

- kratka priča o (još) jednom čudu -

14. avgust DSCF1498.JPG

Posle dvanaestočasovne dušegupke u zajedničkom vagonu, stižem u Aktobe odakle sutra popodne imam voz za Alma Atu. Deset je uveče i nemam pojma gde ću. Trebalo bi da izađem iz grada i nađem mesto za kamp, što neće biti nimalo lako po mraku a verovatno ni brzo, jer izlazak iz prilično velikog i razuđenog Aktobea može potrajati i sat-dva.

 
2010-07-15 10:39:48

U Brižu

alexlambros RSS / 15.07.2010. u 11:39

AleXandar Lambros

Jeste li gledali film „U Brižu"?

Dvojica irskih plaćenih ubica iznenada se nalaze u Brižu, gde su se sklonili na izvesno vreme jer su zabrljali neki posao u Londonu. Rej (koga glumi Kolin Farel) i Ken (Brendan Glison) stoje na glavnom gradskom trgu, osvrćući se i razgledajući. Ken je očigledno očaran mestom dok je Rej užasnut mogućnošću da u njemu ostanu zaglavljeni dve nedelje.

 

 

 
2008-05-29 19:42:35

Unión Francesa

Avram Goldmann RSS / 29.05.2008. u 20:42

Foto: Mira Zdjelar
Foto: Mira Zdjelar
A city ecosystem is composed of physical-economic-ethical processes active at a given time within a city and its close dependencies. (Jane Jacobs)

Postoji mnogo razloga zbog kojih ljudi žive u velikim gradovima. Jedan od njih je mogućnost da se izgrade oaze privatnog u pustinji javnog.

U selima i manjim gradovima ta granica je izbrisana. Malo šta možete uraditi a da vaše komšije toga ne postanu svesne istog trenutka. Isto tako, malo šta je do te mere javno da bi bilo obezličeno, lišeno privatne dimenzije. U gradovima, međutim, možete se sakriti u svoj stan i biti anonimni, i bar donekle je stvar izbora kada i koliko često će se izlaziti iz zašuškanosti koju pruža privatnost. Osim toga, postoje i međuvarijante, javni prostori koji na neki način pružaju priliku za neposrednijom komunikacijom u okviru velike gradske celine – trgovi, mali parkovi, bašte restorana i slična mesta podsećaju nas da su gradovi, pre nego što su postali konglomerat administrativnih jedinica, bili niz spojenih komšiluka.

Jedna od karakteristika koje Havanu za posetioce čine tako zanimljivom i pitoresknom jeste što se socijalni život komšiluka vrlo često odigrava na krovovima. Ravni krovovi su multinamenski prostori: na njima se suši veš, šetaju psi, ali i razgovara, igraju domine, deca trčkaraju, komšinica šiša svoju prijateljicu, jede se, pije se, puše se cigare…

 
2009-11-12 15:41:09

Diplomata od bicikliste uči šta je prava oprema

UKinSerbia RSS / 12.11.2009. u 16:41

Pre neki dan sam u ulozi Konzula upoznao Britanca po imenu Ken Roberts. Ken je stupio u kontakt sa našim Konzularnim odeljenjem jer je odlučio da provede sledeće 4 godine svog života obilazeći svet biciklom, a put ga je naveo u Srbiju. „Dovraga," pomislio sam u sebi, „živi primerak pravog britanskog ekscentrika". (To vam je, ako se neko slučajno pitao, eufemizam za „ludaka"). I ako imate naviku da cenite ljude po prvom utisku i vi biste ga tako posmatrali u trenutku kada se pojavio u jarko žutoj kabanici.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana