Pre oko mesec dana, naše koleginice Razmišljam i Kleinemutter objavile su post o zgradi namenjenoj projektu „Predah" u Šekspirovoj 8.
Za one koji nisu pročitali, ili su zaboravili, evo LINKA, da ne prepričavamo

Tom prilikom smo došli do podatka da je razlog višegodišnjeg čekanja na otvaranje „problem sa grejanjem i klimatizacijom". To je zvanična informacija od Centra u Šekspirovoj.
Kako je investitor zgrade Agencija za investicije i stanovanje, kao deo gradske uprave, 5. novembra sam odgovornom licu, Luki Petroviću, opcijom ličnog uručenja dostavila sledeći dopis:

Eto mene kako obavljam roditeljske dužnosti. Što će reći, ona pita, a ja odgovaram. Ispred nas fotke, stare, B/W, četvoro nas u akciji pentranja preko nekih stena na vidikovac iznad Dubrovnika.

 

- Ovo si ti ? Baš kao bebica izgledaš... Kada je to bilo ?
- Auh... Joj... Pre, hmmm, pa prošlo je... 26 godina...
- Baš

Pukli smo. Bili smo nervozni, loši, ništa nije ulazilo, dve prgave hispano-ekipe su nas pocepale kao beba zvečku. Mrzimo Sašu zato sada, botovi svih šabanskih udžerica, ujedinimo se!

ivo josipović se prepucavaše neki dan sa šimunićem, oko javljanja ovoga desničara, nekada uspešnog nogometaša, a sada desničarskog političkog aktiviste fašističkog profila. elem, kaza ivo, "šta se šimunić javlja nakon što je napravio onoliku štetu ugledu države?".

i ovi naci-klinci prave neviđenu štetu državi. svega ovoga ne bi bilo da je (detlić) pera ošo ranije na policiju...

...GI Majka Hrabrost!

„Nikad ne reci - nikad!" je zlatno pravilo na koje se često poziva u razgovorima, ali malo ko istinski primenjuje u praksi sve dok ga stvarnost ne osvesti i ne suoči sa svim izgovorenim životnim „nikad".

У Београду је дана 06.09.2016. у АПР-у регистровано Удружење парова Србије у борби за потомство -- Шанса за родитељство. Потреба за оснивањем Удружења проистекла је из заједничке жеље свих парова, који су приморани да до потомства дођу искључиво уз помоћ биомедицински потпмогнуте оплодње (БМПО), тзв. вантелесне оплодње, да удруживањем дејствују на Републику Србију и надлежне органе (Републички фонд за здравствено осигурање).

Moram izraziti ovde ljubomoru na jednog ovdašnjeg blogera što će dobiti dete, komata treće. Ja sam treće dete i nema većeg zakona na svetu od bivanja trećim detetom! Želeo sam i ja treće, al' jebat' ga, kasno krenuli sa kintom i nismo mogli ili hteli dalje - zašlo se u petu deceniju života već. Jedino da mi žena blagoslovi neku mladu Judejku ili beduinku Palestinku, kao Sara Avraamu što je, pa još par komata.

 

Ovaj blog je odsviran u šest ruku. 

Par ruku kleinemutter, par Jelice Greganović i par mojih.

 

 

 

 

Poznajem jednog Dečaka. Dečaka koji voli sve ljude. Koji najviše

Pre neki dan, nekako sasvim slučajno, shvatio sam da će moja dvadesetogodišnja kćerka za koju nedelju imati priliku da prvi put u životu ostvari svoje građansko pravo - da će glasati. Kako deca brzo rastu!
Podsetilo me to na mnoge izborne faze i promene koje sam iskusio.

(Ovaj tekst je objavljen na blogu Krovne organizacije mladih Srbije Glas za mlade)

 

- Sine! Si-ne! Jel me čuješ? Kakva je to galama?

- Kaži, tata!

- Da ne znaš slučajno gde je moja crna košulja? Ne mogu da je nađem a..

- Molim?? Slabo te čujem!

- Kažem, da li znaš gde je moja crna ...

- Tata, izvini, ali stvarno te ništa ne čujem. Ovde je velika galama. Jel mogu da te zovem malo kasnije?

- Ok, ok, zovni kad budeš mogao. Ćao.

Malo kasnije.

- Tata?

- Ja sam. Kakva je to bila buka?

- Ma ništa... Bio sam s drugarima u radnji. I neka senjora je pričala neke gluposti.

- Kakva senjora?

- Neka žena. Nešto smo joj smetali.