primetio sam da, često, u raspravama, i ovde i na društvenim mrežama, izbija kao argument: "ti nemaš-oni nemaju nikakvu ideologiju, nisu prepoznatljivi ni prema čemu, ne može bez ideologije, bez ideologije je neozbiljno." šta je loše u tome što neko nema ideologiju?! pobogu, živimo u xxi veku, kome još treba nekakva ideologija?

ako postoji bilo šta što me nervira na srpskoj društvenoj pozornici - pretežno virtualnoj u mom slučaju, ponekad fakat realističnoj - iza fašista, to su ideologičari-ideologičarke. ideologičari-čarke okupiraju večno mesto broj 2, posle fašista, koji zauzimaju poč-š-asno mesto lidera u SRB po nerviranju mene me.

Nemam nameru da zvučim veštičavo i čangrizavo, kad kažem da su neka deca danas isuviše razmažena. Vaspitanje se umnogome promenilo, u odnosu na ono kako sam ja odrastala 60-tih prošlog veka. Ono je jedan od najtežih zadataka roditelja, bilo kad, i bilo gde. Kad se setim moje generacije u tim godinama...Hmmmm...Life can be a bitch!

U mojoj porodici živelo se po pravilima mojih roditelja.

Osobe sa autizmom, po onome što sam ja uspela da osetim družeći se sa njima, žele da komuniciraju, ali na žalost ne pronaleze uvek način da to ostvare.

Moj sin i ja smo ga pronašli i beskrajno sam srećna što je tako.

 Ovo je, svojevremeno, napisala natasavb majka autističnog dečaka. 

Linkujem njen drugi post za komentare, uz preporuku da pročitate i prvi.

Još jedan slučaj akuserskog nasilja, jedan od mnogih, jedan gde nisu mogli da zatvore oči i zapuse uši jer je tišina parala prostor.

Nema vece sreće nego se radovati bebi, spremati se za porodjaj, a pre svega očekivati taj prvi plac.

Ja veoma dobro znam šta je akusersko nasilje, kada ti se smeju jer im kažeš da nikada nisi imala abortus, da je ovo prva trudnoća, nažalost u mom slučaju jedina jer nikada nisam ostala trudna posle toga, da te ostave 20 sati na stolu jer si Ciganka pa šta ima veze i da skacu po stomaku onda kada beba nestaje sa ctg a, a ja počinjem

Umro je lako i brzo. Bol jeste bio opak i oštar, ali je kratko trajao, tri sekunde ili nešto manje, više svakako ne. On je bar umeo da proceni vreme. Stigao je da se uhvati za grudi, a zatim pao na pločnik. Da je razmišljao o umiranju, poželeo bi takvu smrt.

(Upozorenje: nastaviti čitanje samo ako imate dovoljno vremena, priča je duga.)