Pa dobro, šakali i hijene iz Kurira i sestrinskih tabloidnih ustanova za hajkanje i medijske masakre opšteg tipa malo su se preigrali. Nije im prvi put, daleko bilo. 

02.11.2013. KURIR: OTVORENO PISMO KARDIOLOGA: Ognjanovići, dajte pare za spas druge dece!

03.11.2013. KURIR: Ceca i Sergej: Ognjanovići, imajte razuma, pomozite bolesnima!

04.11.2013. "KURIR PITA: Koliko je koštalo lečenje male Tijane Ognjanović?"

05.11.2013. KURIR: Ognjanovići, pomozite ovoj devojčici: Anđeli se prekida lečenje, porodica ostala bez novca!

08.11.2013. KURIR: Ognjanovići, ubili ste humanost!

09.11.2013. KURIR: JAVNOST SLOŽNA: Ognjanovići, dajte pare bolesnoj deci

10.11.2013.  KURIR: Apel javnosti: Prebacite malione za lečenje mališana
Ognjanovići, ove mališane je moguće spasti novcem za Tijanu!

12.11.2013. KURIR: Trifunović otkrio istinu o milionima
SERGEJ: Nebojša Ognjanović nije hteo da preusmeri novac za bolesnu decu!

I današnji naslov:

KUIRIR: Ognjanovići u policiji na saslušanju!

E, sad mi je dosta! Ovo je priča koju sam ostala dužna Krugolini Borup, Majci Hrabrost koja se borila da se ne ponižavaju majke u Srbiji.

           Bobo je lutka koja dobila batine mnogo puta, jer ima jednu nezgodnu osobinu; naime, kada ga gurnete na zemlju, on se iznova uspravi i prosto vas poziva da ga opet udarite. Prve batine dobio je kada je snimana simulacija u kojoj ga odrasla osoba gura, baca i čak udara čekićem. A onda je dobio još gore batine kada je taj snimak prikazan deci kojoj je, zatim, Bobo dat da se s njim igraju.
         

U poslednje četiri godine, koliko život delim s čovekom danskog porekla (koga iz milošte zovem: moja emotivna skandinavska devojčica), više puta sam bila na ivici da doživim infarkt, a sve zbog kulturoloških razlika.

Još na samom početku naše veze, poklonio mi je knjigu "Xenophobe's Guide to the Danes". Nešto poput bleferskih vodiča: kratak šaljivi prikaz danske kulture na 50-tak stranica. Sećam se da me hladan znoj oblivao dok sam čitala. Sve što se u Srbiji smatra potpuno normalnim, u Danskoj je ekstra nenormalno. I obrnuto. Iznad svega, tamo se smatra potpuno nepristojnim bilo kakvo isticanje pojedinca, grupe, institucije, preduzeća, bilo čega, kao najboljeg. Dok se kod nas lokalno pivo reklamira kao "svetsko, a naše", u centru Kopenhagena stoji velika reklama za njihov Carlsberg koja glasi: "Probably the best beer in town". Na svetskom tržištu, isto pivo se reklamira kao "Probably the best beer in the world". Ali ne u Danskoj. U Danskoj bi to bilo nepristojno. Kao što bi bilo nepristojno i reklamirati se bez ograde "probably".

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskog dima počeće da se primenjuje od četvrtka, 11. novembra. Ovim tekstom želim da apelujem da od primene ovog zakona budu izuzete - dečije bolnice, tačnije prostor van samih zgrada!

Na žalost, ako ste iz uvoda pomislili da je reč o satiričnom tekstu, grešite. Zakon je u bolnicama počeo da se primenjuje još pre nekoliko meseci, a odnosi se na ceo bolnički krug, znači i ispred istih. 

U poslednjih nekoliko godina sam upoznao mnogo hrabrih i požrtvovanih majki koje se trude da osposobe svoju decu za život. Suočene

Pred našim ulaznim vratima sede dva imperatora. Julij i Maksim. Prvi je svoju imeratorsku individuu maskirao u jednodelnog Spajdermena, dok je drugi, još mlađi vlasnik velikog imena i samo četiri zuba, za ovo predstavljanje javnosti dekorisan pidžamom i obuven u par plavih medvedića. Upravo on već pola sata tera hodnik da odjekuje njegovim vežbanjem budućih javnih nastupa, koji se rastoležu od cikanja do brundanja medveđeg mladunca.

Nad imperatorima bdi carica baka koja sobom podupire dovratak otvorenih vrata, čuvajući tako i garsonjersku imperiju koja joj se prostire iza leđa.

-      Kad krećete na Exit?

-      Sutra…

-      Da poneseš nešto toplije…

-      Pusti dete, odrastao je čovek…

-      Ti ćuti…

-      Mama…

-      I ti ćuti, da uzmeš jaknu, onu šuškavu…

-      Aman, ostavi ga na miru…

-      Ne mešaj se, vidiš prognozu…

-      Mama…

-      I kišobran uzmi…

-      Jesi ti normalna, izgledaće kao budala, svi mokri samo on na snimku sa dva metra štrči k'o deda s kišobranom…

-      Mama…

-      Rekla sam kišobran…

-      Ali mama, idem na Exit, a ne u Amazoniju…

-      Lepo ti kaže dete…

-      Ti ćuti, a ti uzmi onaj tatin kišobran…

Prepoznajete li ovog mladića?

Sumnjam. Možda bi samo dobro izvežbano oko nekog policajca ili plastičnog hirurga u liku ovog razbarušenog, da ne kažem raščupanog, momčića tek nagaravljene usnice koji u ruci ležerno drži crni Davidoff i ispred kojeg je čaša crnog vina, prepoznalo nekadašnjeg herflikovski urednog i zalizanog secular humanist, fruitarian, democratic socialist, asexual & antifascist...

Dame i gospodo, pred vama

Jedan te isti. No, deca, kao što isti crtani gledaju sedam dana zaredom, po tri puta dnevno, tako hoće da idu u isti cirkus.Valjda ih smiruje ideja da je bar nešto isto, u svetu koji se neoprostivo brzo menja pred njihovim malim očima.
Svake godine je šatra sve manja, i sve je manje cirkuzanata, i posetilaca...šteta...i olinjalih životinja...to baš nije šteta.
Karte su neoprostivo skupe (za nas posetioce) i neoprostivo jeftine za njih...prave umetnike. Ja bih uvek više platila cirkuskog artistu nego glumca u reklami za uloške. No, ja o parama inače nemam pojma, pa zaboravite.

Išli smo sinak i ja.