Prvi put posle više od dva meseca, oglasio se Sekretarijat za investicije, sa jasnim i konkretnim odgovorima.
Pored onog što sam navela u prethodnom postu, prethodne nedelje sam i Gradskoj upravi elektronski poslala pitanja u vezi sa grejanjem u Šekspirovoj 8 (doduše, ni njima ovo nije prvi put s moje strane, al eto).
Danas me iznenadio odgovor koji glasi:

Javila mi se čim je krenula akcija "Majka Hrabrost". U to vreme radila je kao novinar u časopisu "MAMA". Podržala je akciju svim srcem, pisala o njoj, ponudila mesto u časopisu za najavu svih aktivnosti. Posle je pokrenula svoj časopis "Roditelj i dete", prenosila neke moje blogove koji se tiču problema u školstvu, nudila mi da pišem redovno za isti... a ja bila lenja, pa odbila. Najviše od svega me je plašila energija kojom ta žena zrači. Ono, kad se umoriš gledajući šta sve ona stigne i postigne. Em je uređivala časopis, jurila sponzore i autore, em je stalno organizovala nekakve sajmove i dečije manifestacije, em je povrh svega bila majka dvoje osnovnoškolske dece. Sve je stizala i postizala. Da se smrzneš.

Kad se ispostavilo da smo komšinice i da njeno dvoje dece pohađa istu školu u kojoj je moj sin počeo da pohađa predškolski program, našla je vremena i da popijemo kafu. I tad sam prvi put shvatila da ona ne samo da pored svog posla i aktivnosti jeste majka dvoje dece, već da s mlađim Veljkom, otkada se rodio, redovno odseda na Institutu za majku i dete.

Pre neki dan, nekako sasvim slučajno, shvatio sam da će moja dvadesetogodišnja kćerka za koju nedelju imati priliku da prvi put u životu ostvari svoje građansko pravo - da će glasati. Kako deca brzo rastu!
Podsetilo me to na mnoge izborne faze i promene koje sam iskusio.

(Ovaj tekst je objavljen na blogu Krovne organizacije mladih Srbije Glas za mlade)

Dragi prijatelji,

HALOBEBA vas poziva na druženje povodom obeležavanja devetog rođendana!

Čekamo Vas u petak, 3. 12 . 2010. god. u13 časova,  na VII spratu

u  Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd,

ul. Bulevar Despota Stefana, br. 54 a

PS. Poneti dobre želje, vedar osmeh i puno srce ....

Tim HALOBEBE

Pored poziva na rođendan, HALOBEBA nam piše:

Dragi prijatelji,

Juče, u subotu, oko 14 h, na uglu Bulevara Kralja Aleksandra i Branka Krsmanovića je nestala Tina Zečević. Ona je devojka sa autizmom i roditelji bezuspešno pokušavaju da je nađu. Policija neće da je traži dok ne prođe 48 sati od nestanka. Gore je njena starija slika. Sada je deblja i ima roze majcu. Telefoni njene majke, Jasne Zečević su 28 36 500 i 063 702 92 02.

ВИРТУЕЛНО ПРАВО НА ГРЕШКУ

Како одвојити децу од компјутерских игрица? Велика дилема која мучи психологе, родитеље, педагоге... Говоре и пишу о томе, забринуто климају главама и врате се да читају новине и гледају телевизију у којима су слични садржаји, само разрађенији и гламурознији, и забрањени за младе. Разлика је у томе што су игрице директније и што активирају дете које «осваја» многобројне  нивое, док родитељи уздишу над «судбинама» главних јунака у 36. наставку популарне серије.

Draga kengurice :)

Potrebna nam je Vaša podrska u organizovanju peticije za proširenje prava parova na besplatnu vantelesnu oplodnju!

Naime, na Forumu Kutak pokrenuta je akcija proširenja mogućnosti za ulazak u postupak vantelesne oplodnje o trošku zdravstvenog osiguranja.

Za razliku od bivših republika koje omogućavaju i do 6 besplatnih postupaka, Srbija je do nedavno omogućavala samo 1 postupak sa lekovima (sada se uvodi još 1) i ni jedan postupak vantelesne bez lekova.

Potaknut neverovatnom količinom agresije i suštinskim nerazumevanjem i nedostatkom empatije u komentarima na Brajovićevom blogu, osećam se pozvanim da iznesem neka svoja fragmentarna razmišljanja:

 1. Poslednjih mesec-dva bavim se inte

Pogled na nove statuse na Fejsbuku, zadržavanje pažnje na objavi moje onlajn poznanice i klik na vezu za blog njene prijateljice s naslovom S mamom na biciklu, potom čitanje priče u dahu, sa suzama u očima i -- ideja: preneću to na Blog B92! Zašto? Zato što je priča živa, istinita, snažna, emotivna, što je odlično napisana, što govori o pomeranju granica naših strahova i nagradi u vidu sadržajnijeg života koja obavezno dolazi kada se na to usudimo.