Drage moje i dragi moji, pozivam vas na otvaranje moje 19. samostalne izložbe u petak 25.04 2014 godine u 19 sati. Izložba će biti postavljena u BLOK Galeriji u Bloku 45, Novi Beograd. Izložiću erotske crteže svih mogućih formata, rađenih grafitnom olovkom, olovkama u boji, perom i tušem, daščicom i tušem, ugljem, akvarelom, litografijom...

Dobro mi došli!

My

мамга О гроомног, скоје год стране да га мерите исто. аи подебоје. сећам се увојски каце купамо и капетан мирко је пар пута навратио да га види дога сапунам. шта капетан и мајор кирета. присећам се наиме једног летњег дана доксам се настражи сунчо ( неко истурено стражарско, до мојега  важно, место наивици шуме) а он се пришуњо у обиласку да ми је честитао и похвалиоме кад га разбезекнут спазијо. и дао ми, подуши добар, два прекореда изаласка уград.војска ме онда прозвала сурлаш а ја се чудијо баш имам нос невелик, само сам тек тек клопав, па ваљда збогтог на слоневе поцећам.

Po čemu sve pamtimo omiljene filmove? Šta je to što ih izdvaja od drugih? Da li su to samo režija, scenario i gluma? Ja volim one reditelje koji vode računa i o malim stvarima u svojim filmovima. Prošli put smo diskutovali o poljupcima za pamćenje. Osim poljubaca, u velikim filmovima obično pamtimo i prvo pojavljivanje glavnog glumca / glumice. To je trenutak kada može da vam zastane dah. Tako sam se bar ja osećao kada sam prvi put ugledao Ritu Hejvort u filmu "Gilda".  

Prvo pojavljivanje glumaca u filmu je jako važno. Ono može mnogo toga da nam kaže o samom liku, ali i o filmu. To prvo pojavljivanje može od nekoga da napravi zvezdu. Malo je reditelja koji temeljno promišljaju kako će uvesti svoje glavne likove u priču. Neke glumice i glumce ću pamtiti baš po tom jednom kadru.

Sada možemo da se prisetimo nekih od nezaboravnih pojavljivanja u istoriji filma:

Mogu li se, u Beogradu i Srbiji, na prste jedne ruke nabrojati ljudi, poput Bogdana Bogdanovića, antifašiste, profesora, umetnika, humaniste, gradonačelnika Beograda... Pa ipak jedva da se našlo mesta za vest da je u toj i toj godini, preminuo u Beču. Možda zato što je bio redak, možda zato što je u II svetskom ratu, kao antifašista bio na strani partizana, možda zato što je bio humanista, možda zato što je bio kreativan, možda zato što su ga studenti voleli, možda zato što je bio gradonačelnik Beograda - kao rođeni Beograđanin, možda zato što se suprotstavio SANU i dao ostavku na članstvo, možda zato što se suprotstavio velikom Slobi, možda zato što ga je svet priznavao i uvažavao, možda zato što je radio i stvarao do poslednjeg trenutka...

Ili je sve tako jer su ga iz Srbije oterali oni koji su, svojevremeno, na vratima njegovog stana u Beogradu ispisivali crvenim slovima “Ustašo”. Hoće li mu neko, bar danas, reći : “Izvini Bogdane i hvala ti na svemu”

Bogdan Bogdanović

Biografija (B92)

Ako neko može da vam podigne raspoloženje po ovakvom danu, onda je to Samanta. Ovaj dan nije mnogo obećavao, nerviranje od ranog jutra. Prvo čekanje po bankama i traženja rupe u zakonu "kako uplatiti devize na tuđ račun u inostranstvu". Onda sledi akcija "kako kopirati dvd koji ima grešku u fajlu". A onda vas uhvati najveća oluja u poslednjih godinu dana na semaforu, bez kišobrana.

AleXandar Lambros

"Šta je to u muškom biću...." -

provokacija ,

čista

...ili ..
Pitanje je sad?

Iskušenje, , odoleti iskušenju ili ne

Preljuba ...

Dijalog... ( povod gledanje nekog filma ..)

()

- Reci mi, šta bi uradio, kada bi saznao da te žena prevarila sa drugim, nije bitno ko je

Šta drugo da kažem, do onoga što je Milica Tomić već rekla, otvarajući perfromans sa Draganom Mirković u Beču -- "Ovo je savremena umetnost"!

oni su pravi pride and joy

vidite