2015-04-05 09:42:51

Uskršnja poslanica: živelo bratstvo i jedinstvo

freehand RSS / 05.04.2015. u 10:42

Zgrada od četiri sprata, građena sredinom šezdesetih. Bez lifta, naravno, tome služi onaj peti koga nema. 

Sad kad promislim, prizemlje bi, da nije bilo čika Raše i tetka Age bilo rezervisano samo za Lale: Adamove, Somborce, i one treće kojima sam zaboravio prezime.

Tetka Aga u stvari se zvala Agata i povremeno nas je čuvala kad su nam roditelji radili u istoj smeni. Pravila je najlepše i najizuvijanije slane perece za Svetog Savu i učila nas ponekoj nemačkoj reči.

Na prvom je živela teka Mila, udata za čika Jana. Jan je Slovak. Prekoputa njih živele su Verica i Ljilja, punačke devojčice, deca Blagoja i Nade. Makedonci. Njima smo jednom zapalili vrata prskajući čuvenoom "Crnom mačkom" preko plamena upaljača. Izbušena specijalka ne zaboravlja se lako.

 

 

Ovako me ispratilo  iz neurohiruške klinike... "50 posto umre, 40 posto ostanu invalidi, a samo 10 posto prođe kao ti... zašto?... ja ne znam..  to zna samo "onaj gore". 

Uskoro ce godinu dana, kako se TO desilo. Vratio sam sa službenog puta, oko ponoći. Jeziv bol u glavi. Znao sam odmah "šta je po sredi", naročito kad me je levo oko „otišlo".
Nije bitna bolnica, nije bitna Hitna pomoć, nije bitno što se dva dana nije znalo na koju ću stranu, nije bitno kako sam ozdravio.
Ne volim da pišem o sebi, ne umem da pišem o sebi. Još manje umem da govorim o sebi. Posao mi je da pišem o drugima, i šta se drugima dešava.

"Vi sta jako težak pacijent", rekao mi je profesor koji se borio sa mojim pritiskom. "Ništa ne govorite o sebi, ne znam kako Vam je."

Nije on jedini koji mi to govori. Pokušavali su i drugi, neki su odustali i otišli.

Ali sad mi je potrebno da govorim o sebi.

 
2012-03-28 10:37:22

Odjava

kukusigameni RSS / 28.03.2012. u 11:37

Koristim priliku da se ovim blogom oprostim od druženja sa vama. Već neko vreme razmišljam o tome i prethodni događaji su me samo uverili da se ova "zajednica" u suštini ne razlikuje od one koju u stvarnom životu uspešno izbegavam već godinama. I kao što je to u realnom životu, od drveta se ne vidi šuma ili od nekih sjajnih ljudi, ne vidi se "šuma" onih koji svojim ponašanjem i nepokolebljivošću, svojim krutim stavovima i bahatošću, kvare svaki vid normalne i ljudske komunikacije. Realno ili virtuelno, meni to ne treba.

I za kraj, neka slika govori za sebe.

 munk.jpeg

 
2010-01-27 18:20:05

Lidija

Biljana 77 RSS / 27.01.2010. u 19:20

 

Sećanje je čudna stvar. Selektivna. Svesno i nesvesno neke stvari nestaju, neke ostaju. Tek ja sam o njoj gotovo sve zaboravila. Sećam se detalja nekih, nekih situacija, vrlo jasno njenog lika, i najjasnije imena, Lidija. I posebno jednog razgovora.

 
2012-02-26 18:15:59

What the fuck nam je ovo trebalo?

dirtyharry RSS / 26.02.2012. u 19:15

Sve kažu nema tu ništa dok Nemac to ne napravi. Možda jeste tako ali kad je u pitanju suvo meso, čvarci, rakija, ma nemaju ne samo Nemci nego ni ostali tu šta da traže. Naše je najbolje. Deset nas radimo zajedno u maloj grupi a samo jedan Nemac. Naslušali se svega i svačega ali niko od njih ništa naše nije probao. Pao je dogovor čim se dođe iz Srbije da se donese kontigent na degustaciju a posle možemo da otvaramo radnju i da primamo narudžbine.

 

138013.jpg

 
2011-08-20 09:26:05

Moje beogradsko popodne

antonacci RSS / 20.08.2011. u 10:26

sansevero_03.jpg

 

Petak je ovde kod nas najteži dan u nedelji, međutim, ja spadam u onu grupu ljudi koji krajnje nekritično vole svoj posao, pa mi čak ni sređivanje dosadne papirologije ne pada osobito teško. Ovog petka, sa još više elana sam završio ono što je trebalo, zato što me već sutradan čekaju Campo de' Fiori i druge barokne radosti mog voljenog Rima. Plan je bio jednostavan: banka, optičar, teretana i veče uz knjigu i tenis na TV-u.

 
2010-08-29 01:32:24

31

Inner Party RSS / 29.08.2010. u 02:32


 

 

.. I stojimo tako nas dvojica na izlazu iz sela zvanog Idvor, autobus nam je utekao ispred nosa, niko neće da nas poveze, pada mrak... a ja pojma nemam šta da radimo. Pitam ga - a čiji si ti momak? A on mi kaže - ja sam od tih i tih… A ja mu kažem - znaš ja sam sa tvojom sestrom onomad išao u gimnaziju, šta je sa njom? Kaže mi – ima troje dece i muža koji je biznismen u Slovačkoj. Kažem mu – vidiš eto ja u tim istim godinama stopiram na koncert jednog domaćeg pank benda.

 
2009-09-23 09:11:21

Preterana mršavost, čemu?

vladimir petrovic RSS / 23.09.2009. u 10:11

Današnje Besplatne dnevne novine - 24 sata donose, na naslovnoj strani, člančić "BOLJE DA ŽULJA NEGO DA LJULJA", sa nadnaslovom "Šou" i podnaslovom "Glad".

Tekst je sledeći: "Sudeći po manekenkama koje ovih dana šetaju najnovije kreacije na Nedelji mode u Londonu, svetski modni 'diktatori' i dalje smatraju da žena treba da izgleda kao izgladnelo siroče iz zemalja trećeg sveta". 

Baš tako kažu: Kao izgladnelo siroče iz ZUR. Uz tekst je data i odgovarajuća fotografija mlade, preterano izmršavele devojke.

Jadne devojke! Ima

 
2011-01-13 08:28:20

Moj najdraži Boš

bocvena RSS / 13.01.2011. u 09:28


       Sećate se kad smo bili mali, pa nam se oznojene tetke unesu u lice na rodjendanu i pitaju - A koga više voliš: mamu ili tatu? A mi utreniranim glasom odgovaramo - Podjednako! Heh, jednom kad kreneš tim putem laži i linije manjeg otpora...nema povratka! Tako i mene sad da pitaš koga više volim: muža ili mašinu za pranje sudova, ja bih uzviknula - Podjednako!
       I lagala bih:) Trenutno mašinu za sudove volim više i od muža, i čokolade, i seksa i cele Kongresne biblioteke u Vašingtonu! My precious...Gde si ti bio celog mog života?!
 
2011-06-05 23:20:06

Podrška za e-inicijative

Goran Vučković RSS / 06.06.2011. u 00:20

Podržite elektronske narodne inicijative - pročitajte ovaj blog, saznajte o čemu se radi - i podržite našu stranicu na Fejsbuku!

NOVO: Ako ne koristite Fejsbuk, ili ne želite da ga koristite za ovu namenu, molimo podržite nas na sajtu iPetitions, prateći ovaj link.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana