Ne znam za druge gradove, ali nesto primecujem poslednjih godina u Beogradu, vise nego ikad pre. Automobili, guzve, ljudi, nervoza u vazduhu i vrlo retko da sretnem osobe  koje znam makar iz vidjenja na ulici. Sta se ovo desava? Gde su poznata lica, ko su ovi ljudi koje ne poznajem?

Beograd pocinje da mi lici na londonski tjub (metro). Ljudi okrenuti sami sebi i svom mikro svetu. Razlika je sto tamo vecinom  cute a ovi ljudi su glasni, nametljivi, nepoznati…strani  neki svet u sred sopstvenog dvorista. Kad sam poslednji put sela sa nekim negde pa ugledala poznato lice? Desava se…ali

  јер не можемо говорити о себи ако не говоримо и о другима (г М.Вуксановић)

листајући рукописну збирку континуитета моје прозе набасах на ову истиниту причицу која ме врну деценију уназад , а која потсећа на дане неизвесног исчека да брод за бежанију из Либије пристигне преко немирног медитерана до луке у Ras la Nuf-у тог марта 2011.

Na ovogodišnjem Giro d'Italia najbolje se snašao Egan Bernal, posle 16 završenih etapa nalazi se na prvom mestu Generalnog Plasmana sa 2min 24sec prednosti nad drugoplasiranim Damiano Carusom. Vođstvo je preuzeo pobedom na 9-toj etapi, i to sjajnim finišom na vrlo teškoj uzbrdici.

Na vrlo zahtevnoj i teškoj 16-toj Dolomites etapi sa finišom na najvišoj tačci Giroa 2239m, koja je zbog vremenskih uslova skraćena sa 212 na 153 kilometra, Bernal je ponovio sjajnu vožnju i trijumfovao u završnici ispred Romain Bardeta i  Damiano Carusoa sa 27sec prednosti.