i ne samo pesnik.


danas sam videla blog o koncertu
lenarda koena u vembli areni pre neki dan.

Kad sam bila mala, baka me je, kao što je, po njenom, bio red, poslala na časove baleta i klavira...

Balet sam obožavala, ali to je sada druga priča, a zbog klavira sam preplakala pola detinjstva, jer meni se nije svirao klavir - mene je fascinirao jedan drugi instrument, najlepšeg zvuka na svetu... Harfa!

Ta fascinacija ostala je do danas.

Možete, onda, da zamislite koliko sam se oduševila kada sam otkrila ove dve mlade umetnice:

Meni se, kao starom ljubitelju Tolkina, najviše dopalo, ali imaju one još zanimljivih obrada:

Who knows the Way?

We ionai  know the Way.

There must be some kind of way out of here
Said the joker to the thief
Theres too much confusion
I cant get no relief
Businessman they drink my wine
Plow men dig my earth
None will level on the line
Nobody of it is worth
Hey hey

Ko će s mojim stihovima
šetati sutra kroz predvečerja?
Po liku moje nade ko svoj će da iskleše lik?

Svejedno, svejedno.
Sad ležimo u ovoj dolini
opasani ćutanjem i borovima.

I važno je samo to da si kraj mene ti i da to dolazi kiša.
Kiša!
Ne tenkovi! (1956)

Ja.

Čuje se kiša kao Art Blakey solo...

Gledam razlivene boje.Pastelni pejzaž.

za novo lice bloga:

nova grupa, novi spot...

Dee Dee Ramone

Douglas Glenn Colvin 

18. Septembar 1951. -  5. Jun 2002.

 Stoner rock or stoner metal is a musical subgenre which combines elements of traditional heavy metal, psychedelic rock, blues rock, acid rock, and doom metal. Stoner rock is typically slow-to-mid tempo and features a bass-heavy sound, melodic vocals, and "retro" production.The genre emerged during the early 1990s and was pioneered foremost by the Californian bands Kyuss and Sleep.

Stoner rock se još naziva i desert rock.  To njegovo drugo ime vodi porjeklo iz ritualinih performansa koje su Kyuss, u svojim ranim danima, izvodili  usred kalifornijske pustinje. Prisustvo sasušenog, sprženog vazduha, usred prašnjave nedođije, ispod neba preplavljenog zvijezdama, prosto isijava iz njihovih pjesama. Poput praznine koja oslobađa ...

Ja na Ušću!

Trebalo je samo 29 godina da Depeche mode održe koncert u Beogradu. Jedino što me plaši je organizacija Exita i opet onaj prokleti "Tuborg Green fest". Naglasak je na Tuborg green festivalu. Jelena K izvini :-)

Ima opet da bude sat vremena svirke uz veliki haos. Ne treba se nervirati unapred ali treba biti oprezan. 

Ipak, postoje i druge alternative: