Razmišljala sam ja devedesetih da se iselim, nije da nisam. I mogla sam. Imam rodbinu u Kanadi. Čak sam i zahtev podnela u jednom trenutku, ali oni onda promenili proceduru, moralo da se podnosi ispočetka... i hoću, neću, sad ću... dođe bombardovanje. Kad se to završilo, odustanem. Mislila sam: gde ću sad, kad smo ovo preživeli, sve ćemo da preživimo, gore od ovog ne može da bude.

Posle me uhvatio neki ludi entuzijazam. Kao, sad je demokratija, sad samo treba svi zajedno da se borimo da se promene stare navike, stari načini razmišljanja, polako i uporno, i - napravićemo nešto od ove zemlje. Ako ne za nas, ono za našu decu. Ubistvo Đinđića samo me je učvrstilo u tome. Otići znači predati se, priznati poraz. Neće moći!

I onda se desi ONO sinoć...

gost autor: Jah Tooth

Lenin Baru Vásquez Felipe,  3rd place winner of the Intl. Reggae Poster Contest, 2013.

 

Prvog prosca je moja baba odbila. 

Bio je lep kao slika, visok, prav, širokih ramena, svetle kose i zelenih očiju iz kojih se videla bistrina i dobrota. Bio je iz dobre kuće, bogati trgovci poreklom negde iz Hercegovine. Bio na školi u Austriji. Brzih ali smirenih pokreta i lepo je govorio. Sve je na njemu bilo lepo i dobro osim jedne stvari: prezivao se Glendža. Jednostavno, nisam mogla da zamislim sebe da

 

Poštujem!

I ne smeta mi !

 

Šta su prve reči koje izgovorimo na radost naših najbližih? Uglavnom su ponavljanja jednostavnih reči koje nam ti isti najbliži ponavljaju ne bi li konačno naš centar za govor uspeo da pošalje impulse tamo gde treba i ne bismo li izgovorili kao papagaji, baš to što se od nas očekuje. Od „mama“ i „tata“, vrlo brzo stignemo do pitanja: „Kako kaže maca?“

 

Obojeni program je bend koji kao da poslednjih meseci dozivljava svoju drugu mladost. Posle "Aviona" u novom ruhu, koji su se proletos posteno izvrteli na talasima manje-vise svih relevantnih radio stanica u Srbiji, prosle nedelje je njihov odlican novi snimak, Go-go, debitovao kao novitet na osmom mestu domace liste Diskomera Studija

Koliko se u ovoj zemlji laže da to nije normalno! Doduše nije ni čudo, kakve političare imamo, ima od koga i da učimo. Sa velikom pažnjom sam pratio šta se događa sa prvim solističkim koncertom Marije Šerifović. Što bi rekao moj drug, čisto "sociološki".

Prvi zakazan termin je pomeren, zbog "tehničkih razloga", u srpskom narodu poznatiji kao "kriva je Norveška jer nije stigla bina". Neka sada slobodno kažu, ako smeju čija je bina bila sinoć! Neki upućeniji izvori kažu da je pre prvog najavljenog termina prodato oko 500 karata. Marija se naprasno pojavila na "Farmi", eto iz čista mira. To naravno nema veze sa time da joj prodaja karata slabo ide. Inače poznato je da pevači vole da se maltretiraju po raznim reality programina, par nedelja pre prvog solističkog koncerta. Samo u Srbiji naravno.

 

Krajem 1982, nekoliko evropskih muzičkih listova, među kojima britanski NME i francuski Actuel,  biralo je najbolje nove bendove, ovo je rezultat.

Prilažem i jednu nedavnu TV emisiju koja se tiče Idola.

 

 

 +UPDATE

"...lutke od krvi bez trunke ideje
ubice na cesti
loša noć bježim iz grada
oni dolaze
kurvini sinovi..."

" dabogda imao pa nemao"