S je bio dušanovački mangup, frajer, kozer, zajebant, švaler, muvator i lafčina velikog srca. Po profesiji šofer. Negde oko 1985. vrati se S iz Nemačke besan kao ris: majku švapsku, Hitler, Gestapo, SS, partizani... Šta je bilo?

Zvala me jedna fina gospođa seli majku iz Minhena. Uzmem špediter (zatvoreni kamion za selidbe), stignem tamo 3-4 sata ranije, rešim da iskoristim vreme i promenim u kamionu

Prošla godina je bila malo filmski mršava. Bilo je par odličnih filmova, pre svega Watchmen i White ribbon. Malo je Cameron uspeo da zatalasa krajem godine filmom "Avatar" koji je do sada zaradio preko milijardu dolara. Prošle godine najviše sam uživao u SF filmovima kao što su "Iron man", "Star trek" i "Terminator". A šta nas čeka ove godine?

Ovo je nasumični pregled deset potencijalnih blokbastera ili možda i velikih promašaja. U svakom sučaju ovo su 10 u 2010.

Najočekivaniji film godine je novi film Pitera Džeksona "The lovely bones". Sudeći po izboru knjige ali i trejleru, biće ovo veliki film od velikog reditelja:

 

Dugo nisam pisao na blogu. Verovatno više od godinu dana. Imao bih o o mnogo čemu da pišem jer sam se u međuvremenu odselio "preko bare", ali o tome, nekom drugom prilikom, nadam se uskoro. Ovu priliku bih hteo da iskoristim da vas pozovem posetite sutra Beldocs festival i pogledate premijeru dugometražnog dokumentarnog filma "The War Chronicles" - Ratni dnevnici. Film na

Mato T bio je poznat kao najbrži vozač autobusa u dubrovačkom Atlasu. Od Dubrovnika do aerodroma bio je najmanje 5 minuta brži od svih kolega, do Herceg Novog, prve stanice u Crnoj Gori 15 minuta a na drugu stranu, do Počitelja dobrih pola sata. Osim što je bio brz, Mato je bio i slikovit lik i sa njim si uvek mogao da očekuješ neku dogodovštinu ili bar da čuješ dobru priču iz njegovog rodnog kraja negde u dubrovačkom zaleđu.

"Ana Karenjina" nalazi se u lektiri za drugi razred srednje škole, dakle predviđeno je da je čitaju šesnaestogodišnjaci. Uopšte ne ulazeći u to da li i koliko klinci sad i čitaju lektiru, ili umesto toga odgledaju film ili ni toliko, pokušavam da raspetljam šta sam ja sa šesnaest godina mislila i na koji način sam razumela Anu. I odgovor je – ništa i nikako. Ana kroz svoju aferu sa Vronskim upoznaje strast, upoznaje sebe kao ženu.

******

Da je Stiv Džobs nekim srećnim slučajem danas živ, i da je gledao ovaj film o sebi samom, verujem da bi prvo dao otkaze svima koji su ga realizovali, sa izuzetkom govornika u filmu jer oni ne snose odgovornost zašto je film urađen više kao prosečna dosadna reportaža a ne kao dobar dokumentarni film o čoveku koji je, malo je reći, imao uzbudljiv život i veliki uticaj na tuđe živote. Te je svojim, dakle takvim životom i radom, stimulisao stotine hiljada ljudi da krenu sličnim putem ili da, bar, kupe neki od njegovih proizvoda. Ovo drugo, nakon što je raširio svoju industriju van kompjutera, znači na sve druge oblike komunikacije: Iphone, Ipad, Itunes… praktično je nemoguće i zaobići. Tako da se korisnici opredeljuju da kupe sve.

Zadovoljstvo mi je ugostiti st.jepana.

Teze nabačene povodom neobjavljene ankete o kiču iz 2007.

1.

Kič najčešće nastaje kao posledica odluke stvaraoca da iznedri nesto umetničko.

To je kič odluka koja teško da će rezultovati ičim umetničkim, naprosto zato što umetnost niti umetniku veruje, niti za odluke umetnika haje. Desi se samo onda kad prosto ne može da se ne desi.

Stoga mi je uvek bila sumnjiva priča o mukama umetnika pred belim platnom ili nad listom belog papira. Kao, mora on

 

B92 vam s ponosom predstavlja dokumentarni film iz dva dela “Sajmište, istorija jednog logora”. U samom centru grada, mesto pored koga svakodnevno prolazimo jeste mesto gde je ubijeno na hiljade Jevreja i Srba, mesto užasnih patnji, smrti i uspomena. Prvi put na B92, istorija jednog od najozloglašenijih logora tokom Drugog svetskog rata. Uz sasvim nove podatke i tumačenja, eksluzivna svedočenja preživelih svedoka, i do sada nikad viđene arhivske materijale.

Ovo je priča o jednom sasvim drugačijem vremenu, priča o ljudima kojih više nema, priča  o jednom zaboravljenom stratištu.

Pre jedno šest meseci smo na ovom blogu raspravljali o pušenju i filmu. Ovih dana došlo se do novih dokaza o povezanosti filma i duvanske industrije.

Britanski Tobacco Control otkrio je dokumente koji dokazuju da je American Tobacco plaćao u proseku 3 miliona dolara godišnje filmskim zvezdama da bi reklamirali cigarete u svojim filmovima u vreme Zlatnog Holivuda.

Na platnom spisku se nalazi preko 200 glumaca uključujući i one najveće (Bob Hope, Henry Fonda, Gloria Swanson, Edward Robinson). Neki glumci su primali honorar i preko 150.000 dolara godišnje (Gary Cooper, Barbara Stanwyck, Spencer Tracy, Joan Crawford i Clark Gable).

Svako ima svoju Holandiju. Za Romana Polanskog je to Švajcarska.