2019-12-29 14:11:16

DOĐITE, NEĆETE SE VRATITI (3/3)

horheakimov RSS / 29.12.2019. u 15:11

Izlazim kroz zadnja vrata samoposluge, pravo u ljude koji u hipnotičkim krugovima okružuju banku. Ta ljudska spirala, poderani jednostruki heliks dezorijentisanih ribonukleusa, nosi na grbačama, na hrskavičavim i koštanim skeletima, svako svoju vreću nula. Čekaju ispred vrata piramide, iza kojih se odvija magija boga (ali i boginje) sunca. Javlja mi se i Kleopatra. Oni koji su došli na red, mogu da čuju kroz staklo primamljivi šapat: 120%, 150%, 200%.

            Ako bi se ta naivna namama pustila unazad čulo bi se: Dođite, nećemo vam vratiti!

            

 
2013-11-27 12:14:50

Rat za Nair ili dopuna Gvozdene knjige VIII/2

mlekac RSS / 27.11.2013. u 13:14

 Zamalo da zaboravim da okačim - znate svi da sam zaljubljena u sneg. Daklem, posle kriptozoološkog izleta, Anonimni_autor se vratio priči koju vam priča već neko vreme. Današnji nastavak - kako je sagrađen I.M.I.R

 

Oceans_wallpapers_211.jpg

Pregovori sa Džilovima došli su u svoju završnu fazu. Najveći kamen spoticanja bio je broj kolonista na novom brodu. Džilovi su se, naravno, zalagali za jednak broj ali, Geltazar nikako nije hteo da pristane na to. Možda je to izgledalo čudno ali, na žalost, bio je potpuno u pravu:

 
2013-10-10 23:57:49

Rat za Nair ili dopuna Gvozdene knjige V

mlekac RSS / 11.10.2013. u 00:57

 I, evo ih, stižu nam stari poznanici - Džilovi! 

  SAVEZNIŠTVO

Troll-pottermore.png

Ne mogavši više da izdrži to što sedi besposlen u zasedi, car otvori direktan kanal za komunikaciju sa zapovednikom Džilova iako je tako reskirao da se otkrije položaj i namera njegove zašite.

- Komandante Kruk, zakleti branioče prostora pod slavnom džilovskom civlizacijom, šta se to dešava na vašoj teritoriji? Imamo informacije da nam sa vaše teritorije dolaze neprijatelji koji nemilosrdno, već duže vreme napadaju i vas. Mi smo okupili našu flotu da ih junački dočekamo, međutim, koliko vidimo, oni prilično kasne. Šta se tamo kod vas događa? Da li su vaše neustrašive kosmičke snage, slavne u celom univerzumu, do nogu potukle trokrake gadove, ili su prokletnici udarili na neku drugu stranu, pa će na nas napasti na drugom mestu? - izrecitova Geltazar kada se na holovizoru pojavila krupna kosmata glava trenutnog džilovskog vladara, mada mu se stomak okretao zbog ljigavosti u koju je morao biti uvijen diplomatski govor sa tim okrutnim divljacima.

 
2009-03-01 00:23:44

रामायण & myredneckself

gordanac RSS / 01.03.2009. u 01:23

रामायण Hanuman_before_Rama.jpg

je "Ramayana" na Devangari jeziku, a myredneckself je blogerka čije postove rado čitam, te je link-om i ovim postom preporučujem i drugima:

myredneckself

"Sita

 

               Usmeri Lendona Donovana prema golu i nema greške.

            - Valja skalp mi nećeš uzeti - rekao je čovek koji kolo rado igra. Mlohava Jin-Jang tetovaža osvane mu na čelu. Na to je Zapadna Virdžinija Vulf gurnula lika iz Gospođe Dalovej kroz ruski prozor. Pao je direktno na Toni Montana.

            - Arkan za sve! - prodrao se sjebani Velibor dok se pridizao ugruvan i teturao prema ulici. Potpuno zaboravljenog potpuno ga je dotukla najjača Yugo Florida od 75 kilovata.

                 Ko drugome jamu kopka sam u Nju Hempšir.

            Indijanac iz istoimenog potpuno zaboravljenog benda unosio je u bar poster Virdžinije Velvet, meke kao somot. Za šankom bi uvek naručivao vermont, a dobijao vermut. Šef sale, Sale, nosio bi teksas prsluk i časovnik Nivada čiji je naziv izgovarao nevada. Sale nije umeo da ne uplete jezikom ali je umeo da plete konce od jute. Južna Karolina Kurkova, izraženih kukova, na TV-u iznad šanka krila se iza velikog jedra. Jedro bi bilo mejn a ostale organele su komons, haus of komons. Severna Karolina Kluft ohladila je luft preskočivši 14,90m. Mali David Olatukunbo Alaba mahao je sa tribina Ferry-Dusika-Hallenstadion u Beču, leta gospodnjeg, broj 2002. Sledeće godine sve zaboravlja, nju, Meksiko, gvakamoli što je jeo, sombrero što mu je kupila baka na letovanju u Kankunu i figurice marijača. Slaba vajda hor i orkestar, Horkestar, Tobić Tobić Mojsilović Bobić, Šta treba maloj deci je završilo kao škart. Činč. Lift. Konekt i kat broj 23, uzalud nivo, moj Veljo.

 
2013-09-15 13:03:22

Rat za Nair ili dopuna Gvozdene knjige III/2

mlekac RSS / 15.09.2013. u 14:03

Osećam se malo blesavo - kačim ovo, a niko se ne oglašava?

Za one koji su očekivali nastavak, izvinjavam se što su čekali do danas, bila sam malo u gužvi: 

 

DOOMDRAGON.jpg

Centralni hol kompleksa Bororovoh palata u Zaparu bio je izuzetno predimezionirana građevina. Imao je veličinu dva fudbalska igrališta i troduplo veću visinu, što je zapravo smanjivalo utisak prostranosti.

Oko četri stotine Elfa zbunjeno su se tiskali na njegovom podu, u podnožiju veličanstvenih kristalnih stepenica. Niko od njih nije ni slutio zašto su bili pozvani i pod oružanom stražom sprovedeni ovamo, jer su sladbenici Araksa iz predustrožnosti bili organizovani na gotovo gerilski način. Svako od njih je poznavao samo svoga mentora, petoricu do semoricu elfa iz svoje ćelije i starešinu od koga je primao naređenja i kome je predavao informacije. Molili su se u tim malim grupama i nisu uopšte imali predstavu o veličini i brojnosti reda.

 

Hladan zimski vazduh košava je dodatno ledila tako da je Drago odmah po izlasku iz kabine uvukao dugački vrat u svoj železnički šinjel. Podigao je kragnu i vratio kapu na glavu, koju je skinuo dok se zbog svoje visine provlačio kroz vrata kabine.

Čuvaj se Drago, odjeknuo je glas kolege koji ga je napuštao preko garažnog koloseka. Vrata iza kojih se skupljalo staro društvo pustila su na kratko, dok je kolega ulazio, snop svetla i oblak toplote stare kaljave peći iz ugla zajedničke prostorije odmorišta, koji je vetar trenutno progutao. Drago je za sobom čuo snažan zveket zatvaranja metalnih vrata i treperenje stakla na njihovoj gornjoj polovini, žutog peskiranog stakla koje je propuštalo na beton zagasito svetlo iznutra. Okrenuo je glavu od svoje ne tako blistave prošlosti u potpuno izvesnu, blisku, košmarnu budućnost. I pored svesti kakav je danas dan i kakav će i sutra biti, nije mu padalo na pamet da se okrene ili predomisli. Trudio se da usredsredi svoje misli samo na jedno. Bila je to teretna kompozicija koju će prekosutra uveče povesti sa ranžirne stanice, gde već treba.
Ispred vrata ostao je da stoji starac sa plavom kariranom švercerskom torbom koja mu je visila sa štapa, ručno izdeljanog, prebačenog preko ramena. Stajao je tako da je samo torbu hvatala žuta prigušena svetlost koja je dopirala iza vrata. Gledao je za Dragom, slojevito obučen, ali samo u vunenim čarapama.

 
2016-12-31 19:44:06

UVEK NA VIDIKU, NIKADA NA DOHVAT RUKE

horheakimov RSS / 31.12.2016. u 20:44

Čekao sam trenutak da se pokretne stepenice pokrenu. Bio sam nepokretan. Nepokretan kreten, rekao bi neko ko bi gledao sa strane, jer dok se stepenice nisu pokrenule mogao sam da savladam taj sprat koji je preostao. Ne, ja sam čekao. Da me je neko ćušnuo da se sklonim, verovatno bih krenuo da preskačem po dva nepokretna stepenika pokretnih stepenica. Međutim, svi su mirno čekali, tamo gde su se zatekli. Niko nije žurio, svi su bili zaleđeni u mestu. U mestu sadašnjem, vreme prošlo. Davno prošlo vreme. U nedostatku sebe, vreme je nestalo. I prestalo. Prestalo je da postoji. Dakle, u ovom bezvremenom momentu na nepokretnim pokretnim stepenicama bila je ispisana jedina istina koja mi je ostala.

 

Ja sam ekstra fenomen, puštaju me za vikend, kao Omen, da odem, mislim da sam bio na granici kome, šta sada mogu da dam oh no, ikome, Ikom, E! imam svoje centralno postojanje, čuvam se buba i golfa, ne izlazim često u mesto, ne izlazim nikad u grad oh no, izlazim češće iz zgrada i upadnem pravo u zmrak oh no, vasiona je ona, vasiona je ona, tor je prostor, kako se zovem? kao planina? manje je važno, prezivam se Čekić, udaram nevažno snažno, kao Branimir Brstina...

 

Ne podnosim ni pozajmljivače ni zajmodavce, lažne prijatelje i punoglavce, spermatozoide u bide, istina, mora ponekad, da pobedi, pa zato ne podnosim poraze koji se odraze na nečiji život i priključenija, zvona i praporce, konce i saborce, ratoborne, rastvor borne kiseline, sline i ljude sline, ceđ i sluz neprane vagine, brda i doline, mora i planine, pogotovo ne podnosim da l’ je stiglo proleće, zlu slutnju koja obleće, avion koji poleće, Pilote i Kiki bombone, šalone i ešalone, spuštene roletne i spuštene pantalone u seksu od kojih mogu samo da padnem, pomene pometnje, smetnje u prijemu, smetnje u slanju, jednu Tanju, jednu Sanju i jednog Nemanju, sasvim lično, ništa polovično, ne podnosim poslovično poslovne banke osim kada ne priznaju da potkradaju stranke, što se, priznaćete ipak ne dešava

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana