Ko hoće da razume pesnika, taj mora stupiti u njegovu oblast (Gete)

Kažu da čovek može pisati blog iz čiste ljubavi prema pisanju, ali i iz želje da se oslobodi nekih svojih opsesija. A ako izabere da piše o Don Kihotu i Hamletu, onda je  verovatno ovo drugo u pitanju, jer ko bi se normalan danas, na početku XXI veka, bavio (jedan moj drugar koristi arhaičan izraz: akao) sa junacima iz ranog XVII veka?

Da li je baš tako? Hteli mi to ili ne, u svakome od nas i danas ima, ako ne stalno ono bar povremeno, po nešto od

 
2011-03-12 22:35:29

O veštini uspravnog hodanja...

Nebojša Milenković RSS / 12.03.2011. u 23:35

iStock_000010669952XSmall.jpgJedno od surovijih sredstava prinude kojima su totalitarni režimi pribegavali u mentalnom slamanju svojih (političkih) protivnika bilo je zatvaranje istih u tamnice čija visina nije prelazila 1 metar. U takvim ćelijama sužnji su istovremeno spavali, ponekad jeli, vršili nuždu..., provodeći u njima godine ― ponekad čak i čitave decenije. 

Mnogi od njih u međuvremenu su zaboravili uspravno da hodaju. Kada je telo tako dugo pognuto ― pogrbljenost se, pre ili kasnije, nameće kao jedini mogući izbor. Namera vlastodržaca, naravno, jeste bila ta da pored gubitka slobode zatočenici izgube i osećaj ličnog dostojanstva i elementarnog samopoštovanja. Sposobnost uspravnog hodanja diktatore i despote uvek je naročito iritirala. Zato su upravnici tamnica, uvek ljudi od najvećeg poverenja, bili zaduživani prevashodno za to da pomenutu sposobnost, tu neoprostivu drskost uspravnog hodanja, kako god znaju iskorene. I to im je, uglavnom,  uspevalo. Godinama batinani, mrcvareni i maltertirani na opisani način ― kada bi bili pušteni iz tamnice, sužnji su iz straha nastavljali da hodaju podjednako pogrbljeni kao da iz tamnice nikada nisu ni izašli.

 

U Rovinju je preminuo književnik Mirko Kovač s kojim sam pre dve godine napravila intervju za NIN, koji sada, ovde, prenosim u ime sećanja na pisca. Po završetku intervjua smo se neko vreme dopisivali na razne teme. Na primer, ja sam želela da napravim seosku biblioteku na plaži u istarskom gradiću Premantura, a Mirko me je u tome zdušno podržavao. Moje saučešće porodici i posebno zajedničkoj prijateljici Daši Drndić, koja me spojila sa književnikom i omogućila da nekoliko dana u njegovom domu u Rovinju razgovaramo. Mirko Kovač mi je pričao mnogo stvari koje prevazilaze format i sadržaj intervjua, recimo, da je do skora voleo da vozi bicikl po Rovinju, ali i ono što je ušlo u intervju, poput rečenice da "pisac nema drugog testamenta osim svojih knjiga".

 
2007-11-06 10:15:44

Klub

Milan Novković RSS / 06.11.2007. u 11:15

U Beogradu će, sa malo sreće, u Janurau 2008. početi sa radom jedan mali klub.

Osnova će biti strane knjige i časopisi. Imamo novca za nekoliko stotina knjiga (najverovatnije preko hiljadu, ali teško je reći) i nekoliko desetina pretplata na strane časopise.

Focus je obrazovni sadržaj, i nauka i humanities, ali ne baš udžbenici. Popularniji sadržaj.

Ali to je samo fokus, oštrih pravila nema.

Klub će preporučiti članarinu, a postaviti i minimalne cene. Ta minimalna cifra je nula, besplatno, za đake, studente, penzionere i nezaposlene.

Ovo

 
2009-02-04 17:15:07

Prevodjenje, čemu?

vladimir petrovic RSS / 04.02.2009. u 18:15

                                                            Prevodjenje je najvažniji svetski posao (Gete)

            Nisam imao u planu da ovih dana pišem post o prevodjenju, ali me je poslednji Jeremijin post inspirisao da iznesem neka svoja vidjenja na tu temu. 

            Neka mi se ne zameri što se usudjujem da se, prilično na brzinu, bavim tako važnom temom kao što je prevodilaštvo, ja koji faktički nisam iz te profesionalne "fele", i koji sam sebi delujem, kada sam u najboljem

 
2015-02-18 13:06:50

Filip David o zlu koje ima bezbroj lica

Drago Kovacevic RSS / 18.02.2015. u 14:06

 Intervju sa Filipom Davidomkoji sam objavio u zagrebačkim Novostima, 13. februara. 

 

NIN-ova nagrada je važna stavka u srpskoj književnosti i kulturi, a vi ste kao ovogodišnji dobitnik izjavili da je ona bitnija za knjigu nego za autora. Kako to da tumačimo?

Onoga časa kada je knjiga napisana, objavljena i pojavila se u izlozima knjižara, pisac se povlači i knjiga počinje svoj samostalni život. Pisci često jednostrano tumače svoje knjige. Pažljivi i dobri čitaoci otkrivaju i neke druge slojeve priče, kojih pisac možda i nije

 

Polako. Ni naslov ni tekst koji sledi nisu moji. Radi se o prevodu eseja prof. Hamida Dabašija, napisanog davne 2006. Ko je prof Dabaši? Iranski Amerikanac, intelektualni istoričar, kulturni kritičar i književni teoretičar, koji predaje iranistiku (ako se to tako zove – Iranian studies) i komparativnu književnost na univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Autor je devetnaest knjiga koje pokrivaju teme od iranske i palestinske kinematografije preko istorije do islama (Dabaši je inače je stekao dve doktorske titule na univerzitetu Pensilvanije – sociologija kulture i islamske nauke). No, sve to možete naći na Wikipediji i/ili njegovom sajtu, ako vas zanima.

 

Kapetan-D%C5%BEon-Piplfoks-280x395.gifДушко Радовић

КАПЕТАН ЏОН ПИПЛФОКС


Лица:
КАПЕТАН ЏОН ПИПЛФОКС
АРЧИБАЛД
СЕКИРА
КОРЊАЧА
КОНОВАЛ
ЧУДОВИШТЕ
ГУСАРИ
БРЗОГОВОРЕЋИ
СПИКЕР


(Ветар и таласи).
ГУСАРИ (певају):
Лепојке из Хаване

 
2011-08-06 21:06:47

"Saturday night blues...

trener92 RSS / 06.08.2011. u 22:06

 

 memoari jednog mačora (pokvarenjaka" 

 

 
2012-08-16 10:12:57

Beograde, dobro jutro

Jelica Greganović RSS / 16.08.2012. u 11:12

images?q=tbn:ANd9GcRuTbncs1dGaCR_c5kyamS2AAldOWTw20ElF2Jp8SCQMbRbszCRJ45ao4BQ

"Kada više ne bude ni vas, ni vaše slave, ni vaših privilegija, vaša deca će prodavati Dedinje deci fudbalera, pevača, trgovaca i nakupaca. Posle kraće pauze, Dedinje će ponovo postati ono što je bilo."

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana