Milan Nikolić

 

Juče sam usvojio Princezu iz jednog prihvatilišta u Novom Sadu. To je zahvalna, pozitivna strana društvenih mreža. Odslušaš pesmu koju je neko postavio, a ti je baš voliš, ugovoriš date, rešiš poneki psihotest, saznaš koje ti je boje karakter i usvojiš psa. Jednog od onih iz mnogobrojnih kartonskih kutija po našim gradovima.

stojim na semaforu sa 10tak ljudi. razna godista, razne faze probudjenosti/ubrzanosti. crveno je. automobila nigde. u jednom trenutku jedan mladic iz grupe, bez nekog ocitog razloga zakoraci na kolovoz i krene preko zebre. svi, osim mene, krecu za njim. neki prve korake cine usporeno, kao da se premisljaju da li da nastave ili da se vrate, drugi od samog pocetka samouvereno koracaju na drugu stranu tako da mladic koji je pokrenuo lavinu i ne stize prvi do trafike preko puta. kada se upalilo zeleno svetlo za pesake krenuo sam i ja drzeci ispod oka automobil koji je iz bocne ulice skrenuo pravo na mene. vozac je mozda i bio iznerviran sto sam mu se nasao na putu ali nije pokusao da reaguje.

Ne znam šta ću pre: da li da vam odmah kažem da je moj idol od sad pa zauvek Aleksandra Kovač ili da su mi ljudi iz Orke ponovo dokazali svoju predanost da pomognu svakoj napuštenoj životinji ili da krenem od onog što mi treba? A treba mi pomoć.

Ovo je priča našeg blogera Spadala koji pokušava da spasi još jednu lutalicu.
"Prošlog leta, negde u ono vreme najgorih vrućina, oštenila se Cvrca. Njih petoro malih. Na žalost, jedno je odmah uginulo. Ostali su dva brata i dve sestre. Redovno sam, svakog jutra, donosio Cvrci jogurt i švarglu, kobasicu, kavurmu ili

Danas oko podne, sedim u Arkadiju, pijem produženi s mlekom, pušim, rešavam ukrštene reči, jednom reči penzionerski ugođaj. Premeštajući levu preko desne noge, spazim je. I dalje debeljuškasta ali sva u crnom, kosa boje slamaplavo pa još isprana vešplavom, neugodno podcrtava crninu. Prolazi na dva metra

...online zvezdočatac, praseća plećka s rebarcima i cubokom, ja, i etc.

Ne znam šta da vam kažem, ni kako da počnem. Moram se vratiti par dana unazad, na tek minuli Božić.

Prvo odmah moram nešto da priznam; za Božić se godinama provlačim nekažnjeno zbog zloupotrebe službenog položaja, jer uvek nameštam da moj sin nađe paricu u božićnoj česnici. 

Međutim, ove godine su se zgodili potpuno novi momenti, a u istim okolnostima. Po čijoj volji pojma nemam, tek, nebeski vrhovni sovjet je hteo i odlučio da posle mnogobrojnih prošlih, ovog Božića i pored svih mojih nepočinstava i nameštaljki, ipak ja osvojim paricu iz česnice. 
Uslovi pod kojima su se birala ponuđena parčad česnice su bili potpuno regularni, praćeni okom ostalih ukućana. Sve je bilo u redu i kako spada, uz moj propratni govor tela, s namigivanjem i korišćenjem trenutno smanjene pažnje usled živahnog razgovora onih koji nisu ni bili u planu za osvajanje parice, tj. buduće snajke i budućeg svekra joj, akobogda. Padale su moje diskretne šifre u smislu, ladno, ladno, vruć...ihh!  Ma sve, sve ok i pošteno bilo. Ja poslednja birala, ali,  da čovek ne poveruje…

Novi član porodice Mitrović. Ima samo šest meseci, kod nas je mesec dana, a već je filmska zvezda!

 

Umro Zbigniew Brzezinski.

Slažem se ja da životinje ne treba mučiti, već da ih treba čuvati i da je zakonska zaštita životinja civilizacijsko dostignuće, jer svi delimo ovu planetu i jedni bez drugih me možemo i tako to - samo, vidite, moj slučaj je sasvim drugačiji. Ne treba nikakva zaštita mom keriću, nego zaštita treba meni. Jer ne malteretiram ja njega, nego on, napast jedna, maltretira mene! Verujem da ima mnogo ovakvih slučajeva samo o tome se ne

  Ponekad sam ljut na tog mačka i kažem mu da je džukac. Ne kao pas, nego kao karakterna osobina. On ništa. Gleda me svojim okicama pravo u oči i pravi se lud kao , ništa ne razume. I nervira  me.

Reformisano srpsko pravosuđe svoje  presude, koje donosi u ime naroda, više neće uručivati vinima, nevinima i drugim stranama u sudskim procesima putem sudskog službenika ili preporučenom pošiljkom  uz obavezan potpis, a pogotovo ih neće kačiti na neugledne oglasne table po slabo osvetljenim i memljivim sudskim hodnicima. U skaldu sa nedavno uvedenom sudskom praksom,  presude će  uramljene u ukrasni ram i na svečan način lično uručivati sudija nadležnog suda koji je presudu doneo, i to ne bilo kojeg dana u godini, već na rođendan ili koji drugi značajni datum za osuđeno, oslobođeno ili rehabilitovano lice. Kao što je red sudija će, nakon svečanog uručenja uramljene presude, a posle obaveznog fotografisanja za uspomenu i dugo sećanje sa svim zainteresovanim stranama u upravo završenom i presuđenom sudskom procesu, ostati na prigodnom koktelu, svečanoj večeri i proslavi uz pevanje i pucanje neretko i do ranih jutarnjih časova. Na ovako civilizovanoj i humanoj sudskoj proceduri srpskom pravosuđu pozavideće i najstariji kontinentalni i ini sudski sistemi, dočim će Justicija, boginja pravde i pravednosti,  odbaciti povez sa očiju, mač u desnoj ruci zameniti lovorovom grančicom, a strogi izraz  lica šarmantnim osmehom.