vo sam pomislila neki dan, nepuna 24 sata posle lepo pripremljene i provedene  porodične slave. Ali tvrdeći ovo iz naslova, nikako ne bih želela da zvučim pesimistično, jer iako ponekad i pomislim da su nevolje, teškoće i maleri,  moji mnogo češći saputnici kroz život, volim što postoje  oni divni veseli momenti, prepuni radosti, koji su pravi blagoslov zbog kog život  vredi živeti. Iako me većina od vas, nadam se toplo, ne smatra pesimistom ili nekom nadžakušom, ja moram i ovako fizički onesposobljena, da ne kažem bangava u desnu ruku i rame, pred vama da svedem konačne konte za 2010-tu, kojoj btw, jedva čekam da vidim leđa, otkrivajući pritom da u meni još ima naivnosti deteta, i vesele nade da će sledeća godina biti lepša i bolja.

Prođeš pored stare trafike i livadice na kojoj bi se leti igralo na male goliće i u predvečerje sa konjskih kola prodavao bostan, pređeš put koji je vodio tamo u dubinu naselja i prema Koloniji, provučeš se iza leđa penzinerima i kibicerima oko klupe smeštene u hladu lipa i kestenova,na kojoj su se odvijale večne reprize dvoboja Karpova i Fišera.

Minuvši pored streljane u kojoj su svi klinci iz kraja bar po nekoliko meseci vežbali gađanje iz vazdušare.  Sad iza ćoška, pored vrata prodavnice, pored Kontuševe kuće, malo nizbrdo i – našao si se u drugom svetu. 

Rupa.

 

Opor, siv dan. Ulica pod difuznim svetlom. Bez sata, čovek bi mogao pomisliti da je 7 ujutro, isto tako i da je pola 12, ili da je 4 popodne. I ljudi bejahu nekako u skladu sa tim svetlom koje je isisavalo boje. Krenuo sam u banku, da uplatim neke sitne dažbine. Banka je na uglu. Ka njenim dvokrilnim vratima vodi nekoliko savijenih basamaka. Inače, na tom mestu je trotoar širok. Ima jedna klupa, kanta za otpatke, mali kiosk... Solidan prostor. Nešto skoro kao mali trg. Na klupi su sada sedela tri starca. Ispred njih, očigledno zastavši tu da u beskrajnoj dokolici prozbore koju, još četvorica starijih ljudi. Verovatno su svi, ili većina, penzioneri. Jedan je ruke držao na zadnjici, dvojica u džepovima... Svi ozbiljni, skoro namrgođeni. Nešto su drobili i s vremena na vreme klimali glavama jedan drugom u znak odobravanja. Ali, ta scena je svakidašnja i sama po sebi ne bi bila značajna za ovu priču da nije jedne druge minijature, koja je sa već pomenutim penzionerima činila vizuelni sklop koji je momentalno privlačio pažnju. Na sredokraći između ovih koji su razgovarali i ulaza u banku jedna crna kučka je stajala i dojila štene.

Maishe ima cetiri godine i do ovoga leta kupala se samo u tus kabini (nevoljko) i u fontani (radosno). A evo kako je proplivala, vec prvog dana u Istri, samo je usetala u vodu i kao fokica...:) Posle nam je iz vode donosila sisarke, tenis loptice, drvca i papuce:) Probala je i da pije hehe:)

Ali, nisam samo to htela da vam kazem. Elem, kada sam odlucila da odvedem psa u Hrvatsku i prosla

Vest 1

On (Cvetković) je naveo da će u ovoj godini privredni rast iznositi tri odsto, da se planira da iduće godine bude 4,5 odsto, što je realna osnova da povećanje životnog standarda.

„Srbija će biti regionalni lider u toj oblasti u 2011. i 2012. godini“, rekao je premijer.

Vest 2

Ukoliko nastavi da stagnira, Srbija će do 2014. godine postati siromašnija od Albanije i najsiromašnija u Evropi, nakon BiH.

U sitne noćne sate ljubav mog života mi je gurnula lakat u usta. Uzvratila sam kolenom u levi bubreg.

- Dragulju moj, da li bi se malo makla ka kanti za đubre?

- Naravno da ne bih, smislu postojanja mog, trule ljuske od krompira su mi već u kosi.

- Ti za koju srce moje kuca, ubiše me tablete za pranje sudova, prosule su mi se pod leđa.

- Znam gospodaru emocija mojih, ali sifon mi udara u krsta.

- Sunce neba mog, ne bi li mi ipak mogli da spavamo u našem krevetu, umesto pod lavaboom?

- Ne, ne bi mogli, mužu i gospodaru moj, tamo već spava pas.

- Zvezdo oka mog, a kako stoji stvar sa njegovom korpom?

- Odlično, jedino zlato moje, tamo hrče mačak.

- Dragocenosti moja, a balkon?

- Mišiću moj plišani, tamo su već kiseli kupus i pingvini.

- Lahoru mirisni, a kauč?

- Lepoto moja oči zaslepljujuća, tamo je druga mačka.

- Onda ništa, ljubičice moja plava, samo ako bi ipak mogla da mi izvadiš svoje koleno iz krajnika...i pazi, curi ti jogurt za vrat...

Prošlo je skoro dve godine, pa ne znam da li se sećate  onoga što sam  u  postu Ko to tamo ljulja čamac?(1) pisala povodom  naslova na sajtu Psychology Today,  blog The Scientific Fundamentalist - Why Are Black Women Less Physically Attractive Than Other Women?  S tim i drugim  kontroverznim   analizama i stavovima  pred javnost izlazi autor  tog naslova dr Satoshi Kanazawa. U tom postu sam između ostalog, a samo usput pomenula polemiku  oko drugog njegovog članka - Low IQs are Africa's curse u kome je pisao kako su neki narodi siromašni zato što su manje inteligentni od drugih naroda.

Šta da se radi, to je njihovo prokletstvo, rekao je predavač.

Opet sam nabasala na njega.

Dve stvari su me zapanjile u poslednje vreme. Prva je anegdotska i prica o tome kako je moj pas, o kome sam dosta pisala na ovom blogu, dok si reko keks, postao pseci gradjanin EU.

Inspektor Marković je slušao šta mu uzbuđenim glasom govori majka preko telefona:

"Odmah dođi kod gospođe Mice na Bulevaru, desila se provala. To je ona radnja pored krznara, krojačka radnja, broj 182, evo me ispred radnje, čekam te. Ona se, sirotica, zaključala u kući, nikog ne pušta dok ti ne dođeš.

"Zašto lepo ne pozove policiju i mi ćemo odmah doći i postupiti po prijavi? Zašto ti zoveš?"

"Ona nikako neće policiju, to mi je izričito naglasila, kaže da nije samo provala, u pitanju je i otmica i ucena. Nekog će ubiti ako vide policiju, zato je

Već neko vreme mi se žena žali da joj na računaru Google pretraživanje radi čudno, tj. da se otvori strana rezultata ali koji god rezultat da proba da otvori, prebacuje je na neke sajtove sa reklamama itd. Pri tome na njenom računaru, za razliku od mog, radi McAfee-ov antivirus program, potpuno ažuran itd.

Kada sam prvi put uzeo da vidim o čemu se radi, relativno brzo sam shvatio da se radi o Google redirect virusu/malveru, koji uglavnom postojeći antivirus programi ne pronalaze i ne umeju da počiste - i pokušao na brzaka da sredim (bez uspeha), ali pošto sam išao na neke puteve i bio dosta zauzet, tek večeras sam uspeo da se pozabavim time. U suštini, trebalo je samo strpljenja, čitanja gomila gluposti (klip na youtube koji pokaže prazan hosts fajl i objasni da čim se obriše sve će biti u redu i slično, drugi klip koji objašnjava kako će se stvar rešiti resetovanjem kućnog rutera i tako do 101 i nazad) i par pokušaja, dok stvar nije rešena - pa sam hteo da podelim iskustvo sa vama (da uštedite sebi vreme) i preporučim alat koji mi je rešio problem.