Gledam ovog Trumpa, i ovo ubrzano pretvaranje USA iz kakve takve demokratije u proper diktaturu Trećeg sveta (fali im samo Tito, da im uruči specijalni prijateljski poziv na neki Samit nesvrstanih) i nešto se mislim: Farage, Le Pen, Berlusconi, Trump, Šešelj, ne znam ko u Hrvatskoj, Bosni, Austriji, Holandiji... ispada da je svakom ludaku potrebno samo da bude dovoljno dugo na političkoj sceni i pre ili kasnije će sigurno doći na vlast. Zašto je to tako?

Razmišljao sam o tome i mislim da imam kao neki odgovor. On se nalazi u dubokoj asimetriji nezadovoljstva. Naime, kad

Republici Srbiji i njenim građanima čestitam 10. godišnjicu nezavisnosti koju su Srbiji na današnji dan doneli građani Crne Gore, demokratskim referendumom pod nadzorom EU.

Moram ja kad već niko od predstavnika države da se seti!

(Ovo je provokacija, da nam se kolektivni genije ne uspava!)

Ovaj put nije teško pronaći i pratiti: svetionici na sve strane, ljudska jednačina u nama, put lak za hodanje.

Meni je šala bila zabavna u početku (prvo sam pomislio na njuz.net - kreativno, to im je "posao") dok se nije pojavilo objašnjenje.

I objašnjenje, bar za mnoj ukus, je ko začin nabacan u eksperimentalno jelo lopatama.

Po strukturi meni objašnjenje spada u istu kvalitativnu kategoriju kao i onomad objašnjenje poziva na bombardovanje Srbije od strane nekih Srba (nije bitno što sam suzio domen, da ne upetljavam nepotrebno druge grupe i odnose). Kvantitativno ova dva "objašnjenja" ne mogu da se porede, naravno.

Pomalo je "radikalno" poređenje, iako samo u strukturi.

Moj doprinos pripremama za fakultetske prijemne ispite naredne godine

Vidno zadovoljan uspehom svoje tetovaže obrva, poznati estradni umetnik DKK rešio je da svoje telo obogati novom tetovažom. Ovoga puta, tetovaža je u obliku bokora dlaka ispod pazuha.

- Odavno već se brijam ispod miške jer na taj način smanjujem znojenje za vreme napornih koncerata. - izjavio je DKK. - Međutim, zbog toga sam postao predmet podsmevanja jednog broja kolega (uglavnom onih tradicionalnih mačo muškaraca tipa EO i BD) koji mi prebacuju da sam previše feminiziran, što svakako nije tačno. Ova nova tetovaža omogućiće mi da i dalje budem glatko obrijan i manje se znojim, a da u isto vreme ne izgubim ništa od svoje muškosti.

Mojoj generaciji naše more bilo je od Ankarana do Ade Bojane. Normalnima je sve to bilo podjednako blisko i podjednako naše, bez ikakvih nacionalnih ili političkih razlika.

Naravno, bilo je onih koji nisu voleli Portorož, Piran, Izolu i sva 3 preostala mesta na slovenačkoj obali, neki što im je bilo teže da se sporazumeju nego na ostatku obale, drugi zato što to more baš i nije neko. Drugima se, opet, nije mililo crnogorsko

Država Srbija juče je u Beogradu ponizila sopstvenu policiju.

Činjenica da su na kraju dana na Terazijama bili policajci a ne banda najmanje je važna stvar u celoj priči. Nažalost. Boli me i plaši kad vidim kako država manipuliše sopstvenom policijom - na isti način kao i sa sopstvenom bandom. Država je juče ogolila svoj cinizam i svoj bezobrazluk ali to ne može ostati neprimećeno.

Koliko god

... pet osnovnih tehnika.

Simples:

1. Nači treniranje uz pomoć sličica (tzv mentalno bubanje - posebno divna tehnika za početnike pošto je prosta i linearna: ključ je u zamišljanju jako detaljne slike the samog sebe u vrlo uspešnoj akciji. Tu su i saopouzdanje, odlučnost, samozadovoljstvo, energija, itd. Nismo samo mi urojeni u sve te goodies, nego ih širimo oko sebe. Tehnike ovog tipa su baš esencijalne za absolutne ubeđenosti i vere u sebe i svoje sposobnosti. Primer: zamislimo se u ambulanti, otišli da primimo vakcinu u rame, u potkošulji bez rukava, bicepsi 75cm obim, sve sa salom, tetovaža, ... ko bajkeri, smrknut izraz na preozbiljnom licu, otimamo uspavanoj medicinskoj sestri inekciju iz ruke i munjevito je sami sebi zabadamo u mišicu, pa praznimo ... Harlija Dejvidsona napolju nismo ni gasili.

2. NLP Swish, normalno, kao što mu i ime kaže - to je onaj zvuk što lopta od trojke u košarci pravi kako prolazi kroz koš bez dodirivanja obruča. 

Nisam zakasnio iako je konklava počela juče. Nije se desilo - niti se može desiti, a zašto objasniću kasnije - da papa bude izabran u prvom glasanju. Gotovo sam siguran da neče biti izabran ni drugog dana, u sredu, pa oni koji ne bloguju s posla mogu na miru da sačekaju do uveče. Četvrtak je već moguć a ako ne bi bio izabran ni u petak to bi bilo poprilično iznenađenje (i sigurna potvrda velikog pičvajza!).