Ovih dana pravo se užarilo na blogu. Ustali valjda neki blogeri na lijevu nogu. Hm, zašto lijevu?

Koliko je vas pročitavši naslov mog bloga "lijevu nogu" poistovjetilo sa lošim danom ili lošom voljom, a koliko nije napravilo nikakvu paralelu? Loš sam u klađenju, ali ovog puta slobodno mogu reći da bih dao desnicu ruku da je ovih prvih ogromna većina. Hm, zašto baš desnu? Tako se valjda kaže, a i iskren da budem, meni to odgovara jer ionako ja sam jedan od 10% populacije kojemu je lijeva ruka bogami em jača em korisnija.

Doduše od moje pete godine branjeno

Život u ovoj zemlji bi mogao da bude lep. Tačka!
Razlog zbog čega pišem ovo je još jedan u nizu apsurda , ili bolje rečeno gluposti koje se ređaju jedna za drugom.

To da su naši politički lideri najsposbniji, najpametniji i najlepši, te da nam samo oni  mogu obezbediti blagostanje i odvesti  nas u srećnu budućnost, ne treba posebno dokazivati. Dovoljno je pogledati kako se ponašaju i poslušati šta govore. Dugo sam bio ubeđen i spreman da se kladim u velike pare da su gotovo svi naši političari veliki lažovi.  Međutim, vrlo je moguće da naši političari ne lažu, te da oni sami zaista čvrsto veruju da su najsposbniji, najpametniji i najlepši. Dakle, moguće je da naši politički i nacionalni lideri jesu iskreni, ali narcisoidni.

Foto: Mira Zdjelar

Bogalji imaju nešto tako dirljivo/Bogalji imaju nešto zavodljivo/Kad vidim tako nekog bogalja/Moje zlatno bečko srce/Toplota i bol savlada. (André Heller i Helmut Qualtinger: Das Krüppellied)

Ključni trenutak, početak mog dijaloga sa Bečom, bio je prvi put kada sam sa Grabena skrenuo na Kohlmarkt i ugledao Michaelerplatz u pozadini. Teško da postoji mnogo ljudi koji se ne bi složili da je to spektaktularan urbani pejzaž kakav se retko viđa. Lepe zgrade i skupe prodavnice Grabena, Kohlmarkta i Michaelerplatza služe kao tunel koji je tu da pojača efekat grandioznosti Hofburga, čiji se jedan od ulaza nalazi na Michaelerplatzu. Ne znajući šta da očekujem, mada sam već pre toga prošao Kärntner Straße i Graben, skrenuo sam u potrazi za bibliotekom u koju je trebalo da se učlanim, i čija mi Michaelerplatz adresa do tada nije ništa značila.

Mislila sam da napišem dugačak uvodni tekst. Umesto toga jedan zbrkani post o svemu i svačemu. Vrzmalo mi se svašta po glavi, od plakata za najavljenu DIZEL žurku sa sve Ivanom Gavrilovićem, preko prošlogodišnjeg naziva (opet) žurke '93. forever, pa onda  FB grupe koja objašnjava klincima da devedesete nisu bile cool ( ima  kome i to mora da se objašnjava?!),

Kada ce nasi novinari shvatiti da izvestaj nije puko hronolosko ispisivanje cinjenica?

Cesto dok citam strane novine ne mogu da se zaustavim. Uzivam u nacinu pisanja, metodologiji, metaforama, realnoj slici koju izvestac daje. Isto tako cesto dok citam nase novine, nebitno koje-uglavnom sve, cesto uhvatim sebe kako samo prelistavam strane, kako citam vec procitane vesti od sinoc sa weba, apsolutno identicne bez i jedne nove recenice, nekog zareza,.novog reda. S istom slovnom greskom. Puko prepisivanje agencijske vesti, napisano bez ikakve emocije. I onda, se takvo saopstenje, izvestaj,

Javna debata o torturi u SAD, ako se to tako može uopšte nazvati, dobija nove obrte. Kako spinovanje može vrlo lako da pretvori pristojne ljude u zadrte makijaveliste pokazuje kako je opna onoga što (olako) zovemo civilizacija tanka.

U istoj nedelji dve studentkinje su mi se obratile za pomoć. Prvoj je bio potreban dodatak radu o egoizmu, sa primerima iz života koje bi dodala osnovnom prikazu iz literature. Drugoj je trebalo nekoliko saveta i komentara u vezi sa završnim radom - TV prilogom, na privatnoj školi novinarstva... Postavljam ove dve jednosatne intervencije bez želje da od njih napravim viđenije blogove...

Egoizam danas

Egoizam i njegov antipod altruizam svakako da su prisutni i danas kao pojmovi koji označavaju karakterne osobine, ili tek crte, ljudi sa kraja

(a nije od Svevišnjeg)

Svima nama je poznato da avioni dok lete ponekad za sobom ostavljaju bijeli trag koji jako brzo nestaje. Ova pojava zove se contrail a do nje dolazi zbog stvaranja kristala leda iza aviona, nastanak ovih kristala moguć je samo na velikim visinama gdje je temperatura daleko ispod ništice i pod uvjetom da je vlažnost

Foto: Mira Zdjelar

In an autobiographical note written in 1801 in South America, Alexander von Humboldt specified his motive for travelling: “I was spurred on by an uncertain longing to be transported from a boring daily life to a marvellous world.” (Alain de Botton: The Art of Travel)

Gradovi borave negde na raskršću između sećanja i snova.

Voz je najpre išao velikom brzinom, a onda je naglo usporio kada je ušao u stanicu. Stanica Kent nalazi se iznad zemlje, iako je deo gradske mreže metroa. Stanica je sva u metalu, staklu i betonu. Dugački, uredni i čisti peroni sa dve strane, za dva različita smera. Velike neonske reklame. Stanični zid od pleksiglasa otkriva grad iza, sa visokim soliterima poslovnog centra Kuala Lumpura, ili Donaustadtom, nisam siguran, u pozadini. Oblačan, ali prihvatljiv radni dan, nije prevelika gužva u gradu.