U Belorusiji gde se sada nalazim, uglavnom nema jakih organizovanih neformalnih grupa koje sebi daju za pravo da tuku one koje im se ne sviđaju. Prema rečima mojih sagovornika, grupe koje postoje su suviše male i (za sada) ne baš preterano organizovane. Kažu da su delovi policijskih jedinica i KGB (i dalje postoji) veoma dobro obučeni da brzo i

Kao veomo ogorčen građanin, bloger, kolumista, novinar, otac, vozač, ... pišem ovo otvoreno pismo rukovodstvu

Raiffeisen banke

Danas sam na telefonu dobio SMS poruku od Raiffeisen banke:

"Postovani, banka je iz bezbednosnih razloga izvrsila privremenu blokadu Vase platne kartice . Kontakt centar 011/3202800"

 

 

Naravno SMS je stigao kada više nisam imao šanse da odem do banke da podignem novac. U džepu imam 300 dinara, a planirao sam da kupim neko pecivo za večeru, da sipam gorivo u rezervoar pa da odem na koncert Kerbera. Posle toga sam hteo i nekoliko piva da popijem u gradu. Ništa od toga ne mogu sada da uradim. Ali sam dobio SMS sa obaveštenjem koji je broj uvek zauzet.

Šta zameram banci brenda Raiffeisen?

     У центру Београда малолетник је ножем убоден у срце. Нападач, упосленик у радњи из које је дечак, заједно с друговима, изашао не плативши узету робу, ухапшен је. Вест је штура; ја о њој знам нешто више. Радња је моја...

      Текст који следи преноси оно што ја знам о горе наведеном случају. Лични подаци који се у њему објављују преносе се уз дозволу оних којих се тичу. Надам се да изнесеним нећу безразложно неког повредити, и све што пишем примите са зрном соли: то је само оно што ја о овом случају знам. Свеједно, све ово доносим уз једно велико огорчење, уморан од Србије која не уме (или неће?) да се избори са многим својим проблемима. Дакле, имате пред собом текст једног огорченог човека, који је случајно власник радње испред које и због које се десио „инцидент" описан у вести са Б92: Dečak stabilno, napadač uhapšen. И редови који следе објављени су испод те вести управо као мој коментар:

     Poznato je da Umberto Eko, kao semiotičar i naučnik koji se bavi medijima i komunikacijom, pomno prati razvoj računarske tehnologije još od njenih začetaka. Razume se da je s oduševljenjem dočekao pojavu personalnih komjutera i među prvima počeo da ih koristi u svom radu i pisanju. Internet je nazvao Božanskom Mrežom zbog nesagledivih mogućnosti koje nam pruža u povezivanju čovečanstva u jedinstvenu informacijsku i komunikacijsku zajednicu.

Boomp3.com 

Ako bih imao novca koliko i slobodnog vremena, to nipošto ne bi valjalo. Mislim - para, uvek nekako ...nađese, snađese,kradese. 

 

Prošle nedelje sam doživela vrlo neprijatno iznenađenje na beogradskom moru - Adi Ciganliji, najvećem i najposećenijem gradskom kupalištu. Usred sezone, na regularnoj plaži makiške obale, kada sam u 7 pm htela da se «bacim» još jednom u vodu, istuširam se, malo iskuliram pa oko 21 h krenem kući, kao i obično - biciklom, desila se opšta pometnja. Spasioci su se rastrčali po plaži, smrknutih lica, sa pištaljkama i voki-toki aparatima, urlajući i praveći hajku na nedužne kupače, terajući ih iz vode, jer posle uvođenja novih bezbedenosnih mera, na Adi je zabranjeno kupanje od 19 h do 10 ujutru, kao i preplivavanje jezera.

U prvi mah nisam shvatila šta se dešava, međutim kada sam videla da spasioci isteruju ljude iz vode, vrlo grubo i nepristojno demonstrirajući silu, mom čuđenju i razočaranju nije bilo kraja. Za plivače neznatno udaljene od dozvoljenog prostora za kupanje, obeleženog kanapima i bovama, postarala se služba u brzim motornim čamcima, koja ih je maltene za kosu vukla do obale. Frka i panika koje su nastupile, ostavile su zbunjene građane u užasu i neverici. Spasioci su uglavnom vikali ponavljajući da je njihovo radno vreme do 19 h isteklo i da nema više kupanja, preteći kaznama od strane komunalne policije koja u velikom broju (pod punom «ratnom» opremom) patrolira u grupama obalom, što pešice, što na biciklima.

Sećate se ono kad je bilo pomračenje sunca, krajem devedesetih, pa svi poludeli i pozatvarali se u kuće, pospuštali roletne, a dvema koleginicama i meni, na Trgu Republike, iz senke kod zgrade Jugoeksporta ono troje ljudi koji su uopšte bila na ulici, uspaničeno vikali da se sklonimo.

Identičan model ponašanja ponavlja se glede svinjskog gripa. Činjenica da je definitivno daleko manje smrtonosan nego tzv. sezonski (umire 0,3 odsto obolelih) potpuno se prenebregava, pa žene dobijaju histerične naapade (bukvalno, znam slučaj, bila hitna pomoć u jednoj državnoj ustanovi i dala injekciju ženi koja je dobila napad jer je koleginica kinula), taksista koji me vozio posipa ruke dezinfekcionim sredstvom pre nego što zapali cigaretu, onomad svi izašli iz tramvaja kad su ušli Meksikanci, i uopšte, sve nešto tako.

да л' се полицијско-безбедносна структура, читај: nova vlast; разрачунава успешно са озбиљнијим, дрчнијим гласовима у опозицији, или шта је по среди, углавном након успешног елиминисавања Бики са сцене захваљујући невероватној ажурираности таблоидних медија - Бики је, руку на срце, нешто инсиниурала да су јој ДС-овци наместили пад око гудре док је она, вероватно кроз своје личне везе (Капичићеве?) у мурији успела да одложи обелодањење сурове истине да јесте куповала коку; сада је на ред дошао и Дебели Неша.

Ukoliko išta znamo o ljudima, onda je to da vole da se dele. Na kauboje i indijance, partizane i Nemce... kao i u svim beogradskim školskim dvorištima 1980-te, i u dvorištu OŠ „Stevan Sinđelić" je među osmacima i naprednim sedmacima, zamenivši dve pomenute, zavladala podela na hipike i pankere. I ostalu devedesetprocentu masu koju ta podela nije ni najmanje zanimala. Treba li reći, pripadao sam devedestprocentnoj masi. Pripravništvo u rok grupi bez bubnjara bi me verovatno ubrojalo

gost autor: Boban Stojanović

Poštovani gospodine Krstiću,

 

Najpre, smatram da je komentar o nepoznavanju sasvim na mestu. Nažalost, opšta situacija u državi otežava vidljivost gej osoba u našem okruženju.