gost autor: Boban Stojanović

Poštovani gospodine Krstiću,

 

Najpre, smatram da je komentar o nepoznavanju sasvim na mestu. Nažalost, opšta situacija u državi otežava vidljivost gej osoba u našem okruženju.

U Belorusiji gde se sada nalazim, uglavnom nema jakih organizovanih neformalnih grupa koje sebi daju za pravo da tuku one koje im se ne sviđaju. Prema rečima mojih sagovornika, grupe koje postoje su suviše male i (za sada) ne baš preterano organizovane. Kažu da su delovi policijskih jedinica i KGB (i dalje postoji) veoma dobro obučeni da brzo i

Ukoliko išta znamo o ljudima, onda je to da vole da se dele. Na kauboje i indijance, partizane i Nemce... kao i u svim beogradskim školskim dvorištima 1980-te, i u dvorištu OŠ „Stevan Sinđelić" je među osmacima i naprednim sedmacima, zamenivši dve pomenute, zavladala podela na hipike i pankere. I ostalu devedesetprocentu masu koju ta podela nije ni najmanje zanimala. Treba li reći, pripadao sam devedestprocentnoj masi. Pripravništvo u rok grupi bez bubnjara bi me verovatno ubrojalo

 

Vest koja se u poslednje vreme nekako očekivala, kao logična, ili senzacija za medije? Uhapšen je poslednji haški optuženik, Goran Hadžić. Na Fruškoj Gori. Dakle, sve vreme je bio tu negde, kraj nas, samo nam nije bio vidljiv.

Od magacionera, do predsednika tzv. Republike Srpske krajine. Od radnika i člana komunističke partije, do nacionaliste, saradnika policijskih struktura ... Kažu da je u ono tragično vreme veoma dobro zaradio trgujući drvenim građom. Preselio se u Srbiju, u Novi Sad. Njegova porodica danas poseduje pozamašnu imovinu. – Otprilike tako izveštavaju mediji. 

O svojevremenom nestanku Gorana Hadžića pisao sam jedan blog. Pre oko dve godine.

 

Kao grom iz vedra neba na dnevni red je došla Parada ponosa 2011.

Počelo je tako što je Dačić izjavio da policija neće da obezbeđuje gej paradu ako je Vlada i političke partije ne podrže. S jedne strane je to odlično jer je naterao vlast i druge stranke da se javno izjasne, ali s druge strane je loše, jer je Parada ponosa jedini događaj za koji je potrebna dozvola Vlade. Ne sećam se da je ministar Dačić tražio podršku cele Vlade za obezbeđivanja drugih skupova visokog rizika!?

Ali, brže bolje je tu skočilo drvo iz Jagodine da ponovi svoj stav, a ja sam još prošle godine odlučio da ne komentariše niti da reagujem na izjave mungosa i ostalih divljih životinja, tako da preskačem drvo i idem na našeg dragog gradonačelnika.

Samo pre nekoliko meseci je gradonačelnik podržavajuće govorio na skupu Gej strejt alijanse u Skupštini grada, da bi danas govorio protiv gej parade. Interesantno je da je LGBT populacija opet žrtveno jagnje, koje će da oseti sav gnev građana Srbije. Dragan Đilas je tim izjavama pokazao prstom na nas i ohrabrio huligane da ponovo izađu na ulicu i razbijaju grad.

Ovaj put jedan zabavan tekst - u stvari više je u pitanju igra. Razgovarajmo na temu društvenih mreža. Zašto ih voleti, a zašto ne? Šta je to dobro što su društvene mreže donele u Vaš život i živote Vama dragih i bliskih ljudi, a šta i nije baš tako dobro?

Započeo sam nizove, a Vi ih slobodno nastavite i proširite. Iznesite svoje mišljenje, ispričajte zanimljive anegdote i događaje.

ZA - voleti ih zato što:

Na B92 nađoh tekst pod naslovom „Šta se sve proizvodilo u SFRJ?“, što me navede na razmišljanje šta smo sve izgubili a mogli smo imati i to i još više, i ne samo Srbija nego i svi ostali delovi SFRJ. Umesto toga, uništiše zemlju, uništiše firme i uz ogromne žrtve  napraviše od svih država neznačajne državice a od naroda sirotinju.

 

Većinu pogodi ona kletva imao pa nemao, samo mali broj koji nije imao sada ima, što ne znači ni da će oni stalno imati.

Vest: Srpski narodni pokret "1389" prosledio je svim beogradskim redakcijama i-mejl da će otkupljivati fotografije učesnika "Parade ponosa" da bi ih objavljivao na "jednom sajtu", "kako bi roditelji mogli da prepoznaju seksualno devijantne osobe i zaštite decu od njihovog štetnog uticaja".

***

Molim da se pripiše gdi

bez nekog razloga, setih se sinoc pred kuntanje kako smo se sreli 5-og oktobra na ulici... i kako prodje dosta od njegove smrti, i kako je bio na tekmi sa mnom  i kako je gotivio Lejdi Barbaru...  

U Kragujevac nas je vodio Mikrob. Došao je na super ideju da radio stanicama Srbije ide i gostujuća emisija LEPOG RITMA SRCA. A vodio je i mene, kao dela njihove ekipe, a bio sam i lutajući reporter. Sa nama je išla i neka meleskinja, 20-ih godina, ćerka Mikrobovog ortaka.

Sećate se ono kad je bilo pomračenje sunca, krajem devedesetih, pa svi poludeli i pozatvarali se u kuće, pospuštali roletne, a dvema koleginicama i meni, na Trgu Republike, iz senke kod zgrade Jugoeksporta ono troje ljudi koji su uopšte bila na ulici, uspaničeno vikali da se sklonimo.

Identičan model ponašanja ponavlja se glede svinjskog gripa. Činjenica da je definitivno daleko manje smrtonosan nego tzv. sezonski (umire 0,3 odsto obolelih) potpuno se prenebregava, pa žene dobijaju histerične naapade (bukvalno, znam slučaj, bila hitna pomoć u jednoj državnoj ustanovi i dala injekciju ženi koja je dobila napad jer je koleginica kinula), taksista koji me vozio posipa ruke dezinfekcionim sredstvom pre nego što zapali cigaretu, onomad svi izašli iz tramvaja kad su ušli Meksikanci, i uopšte, sve nešto tako.