Rani septembar me uvek podseti na kamenčiće i pesak koji su se s plaža, potpuno neočekivano, zajedno sa nama decom redovno selili na kontinent, tako što su prethodno neopaženo odšetali do dna džepova naših letnjih pantalona, grčeviteo se boreći da tamo i prezime;

na naše bake koje su, dolazeći nam u posete, u septembru uvek donosile pregršt raznog mirisnog

Naša ulica nije oduvek bila ovakva, zarobljena u besprekornom asfaltu, sa urednim trotoarima i lišena romantike. Žao mi je naših mlađih komšija koji je nisu upamtili u drugačijem ruhu. Za tom, starom odeždom naše ulice, mi stariji danas često žalimo, dok se nalakćeni na kapije svojih ograda prisećamo nekih lepših i, sigurni smo, bezbrižnijih vremena.

Beogradsko vreme protiče u sejanju posvuda okolo propagandnih usklika i poruka građanstvu i svakako već je svima u gradu dojavljeno i svi znaju da je namera vlastonosaca beogradskih da se gradi jarbol na Ušću visok stotinudvadeset metara ali i gondola koja bi da poveže prostor opet kod Ušća sa Kalemegdanom, da se ne zaborave i pedesetčetiri fontane kojekuda po gradu. Ideja se već koje vreme ugurava putem medija a dužnosnici gradski sa sve novim gradonačelnikom svako malo podsete građane o navedenim  poduhvatima.

Čemu će to da služi ne objašnjavaju osim po koji od njih prozbori ono o napretku turizma i tako to. Sve to košta kako kažu znatne gradske pare za koje bi se moglo izgraditi po neka zdravstvena ustanova ili prostori za čuvanje dece ili bar par stanova za one što ih, kako izgleda, na ulicu sele iz Bristola. Ima naravno u gradu još kojećega što je svakako preče od jarbola sa zastavom državnom na vrhu ali i od gondole koja treba da prevozi sa jedne obale reke na drugu ali je neizvesno i ne zna se koga i zašto.

Изненадни пљусак, какве у Будимпешти последњих година ретко виђамо, скратио је моју вечерњу шетњу и приморао ме да се трчећи докопам наткривеног трамвајског стајалишта. Почех да жалим што ми је првомартовска

Ili 'Uticaj tranzicionih procesa na povećanje porodičnog nasilja u Beogradu'

 

"Ukoliko nisi znao, ili te je neko prisiljavao na to, ukoliko nisi imao šta da jedes, umirao si od gladi...

Богохулија Антикристијана Тодоровића

7. Jaнуарa 2014 at 16:45

Пре много, много година живeо је Исус који је изнад свега волео нову одећу. Сав свој новац он је трошио на то да се што лепше обуче. Није бринуо за своје војнике, није марио за позориште, ни за лов, желео је само да пред људима носи стално нова одела. За сваки сат у току дана имао је ново одело. И као што се за Исуса обично каже да је на истезању, тако се о њему говорило:

„ Исус је у соби за облачење.“