Ovih dana ističe sedamdeset godina kako Urbanistički zavod grada Beograda postoji i traje, zove se to jubilarni trenutak kada se uobičajeno gleda na dosadašnji učinak i podseća, sebe i one okolo, na uspešne trenutke i učinjena dela. Urbanistički zavod je osnovan na inicijativu Nikole Dobrovića, posle su ga vodili respektabilni stručnjaci onog vremena, Miloš Somborski, Milutin Glavički, Aleksandar Đorđević, delali su tamo na stvaranju urbane slike Beograda arhitekte Brana Jovin, Stojan Maksimović i mnogi drugi značajni tvorci grada, smišljali su urbanu podlogu na kojoj je grad rastao i težio da bude metropola. Nacrtan je za sve te decenije Generalni plan iz 1972 godine, plan Novog Beograda, naselja Julinog brda, Konjarnik, Braće Jerković ili bolje rečeno svih naselja, auto puta sa Gazelom, pešačke zone u centru grada i sve što je izgrađeno u Beogradu proteklih sedamdeset godina. Vreme je teklo, u Urbanističkom zavodu su stvarani planovi koji su mogli da budu uz rame sa svetskim trendovima ako ne u pojedinim slučajevima i ispred njih.

Jedan od većih “faula” Imre je napravio negde oko Nove godine. Bio je tako nakresan da je ispred vrata sopstvenog stana zapišao dečije cipele koje su bile uredno složene.

Vrata mu otvorila lično tašta.

Odvajkada je Gospođa Justicija teglila terazije i mač a povezanih očiju donosila odluke sama i bez ikoga i beše zato usamljena i tužna ... ali ovde, humanisti i pravdoljupci je prigrliše kao rod rođeni i dobi svu podršku i potporu ...

 

 

"Griješimo kada mislimo da se sve to što se događalo, događalo posebno u svakoj državi. Posebno u Sloveniji... Hrvatskoj... Srbiji, i tako dalje. To je bio tranzicijski sistem, koji je funkcionirao umreženo", analizirao je tranziciju u bivšoj Jugoslaviji.

"I onda kada smo mislili da nema šanse da i jedni i drugi surađuju oko neke priče: podjele novca i podjele interesa. Kako su novac i interesi iz društvenog pretvoreni i prebačeni pod kontrolu pojedinih oligarhijskih grupa? 

Tko su stvarno balkanski oligarsi?

Ljudi misle da su se borili za neke svoje interese. A bili su samo pijuni u velikim igrama preraspodjele, kontrole nad novcem i nad interesima. Narodi su se podijelili i pobili. Oligarhija je ostala zajedno."

a

 

Življenje ovde na klizavom rubu između kapitalizma i socijalizma ili socijalne države bilo je u vreme posle Drugog svetskog rata ne sasvim jasno, država je trgovala i menjala dobra po svetu i učinak je bio po kapital modelu a unutra sve je bilo na rečima o zajedničkom i socijalnom, humanom i rečeno je tada da je dostupno svima. Novac je bio društveni te ga je država delila sa ciljem da

Železnička stanica je mesto gde grad neposredno kominicira sa okruženjem, bliskim i dalekim, sve dokle šine mogu da stignu, čak i preko velikih brda i voda. Sa svih strana dopiru koloseci, svi dođu u grad na jedno mesto pa se tako dovoze i odvoze ljudi, roba, ali najvažnije su poruke koje uz ljude i robu putuju, neopažene, ali uvek pouzdano stižu, za njih tada ne postoji prepreka i obogaćuju

    Bližila  se još jedna Nova godina pa sam hteo da vam ispričam još jednu novogodišnju priču.

    Deda Mraz je bio naravno, moj dobri Imre. Sa svojom velikom prosedom bradom koja se spajala sa brkovima, stvarno je potsećao na onog dobroćudnog čikicu, samo što mu je kostim bio malo drugačiji.

    U stvari, ako ćemo precizno, radilo se o dočeku Srpske nove godine . Bilo je to u vreme kad je Josip Broz zvani TITO još bio živ i ovakve proslave nisu bile poželjne. Međutim, ukus zabranjenog voća bio je preveliki izazov.

    Odlučimo Imre i