21. ВЕК

Европска унија – цензорска суперсила

ПОЛИТИКА Четвртак, 27.07.2023. у 12:32 Станко Црнобрња

 Марк Закерберг је већ најавио да ће запослити хиљаду нових цензора „неприкладних” садржаја на интернету

Дана 25. августа ове године успоставиће се до сада мало познато европско законодавство,

Gost autor: Srx

 

Niti po jednoj od predstavki usvojene definicije genocida, od strane g. Rafaela Lemkina. 

 

"Lemkin coined genocide in 1943 or 1944 from two words: genos (Greek: [i]γένος[/i], 'family, clan, tribe, race, stock, kin') and -cide (Latin: -cīdium, 'killing'). The term was included in the 1944 research-work "Axis Rule in Occupied Europe"; wherein Lemkin documented mass-killings of ethnic groups deemed "untermenschen" by Nazi Germany. In particular, the concept of "genocide" was defined by Lemkin to refer to the vicious extermination campaign launched by Nazi Germany to wipe out Jews in the Holocaust." 

Ова, у наслову поменута реченица ми се све чешће мота по глави.Знам, рећи ћете и на неки начин  бити у праву, као и моја супруга са вама, да је то последица дугогодишњег седења по најомиљенијим местима у Срба, познатијим као биртије, бифеи на ћошку, крчме, кафане и остали ћумези. Али не, овог пута у своју одбрану позивам особље мог омиљеног објекта, не смем да вам кажем где се налази, одмах бисте знали који је.

Мала дигресија за боље разумевање следствујушћег текста :

Тог дана се, као много пута пре и после, окупила мала али одабрана скупина бивших, садашњих и будућих политичара, политиканата, успешних и неуспешних посленика народних, одборника, чланова градског Већа, чланова разних управних/надзорних одбора, кандидата за месне одборе, посланике и државне секретаре. Па и Министре, зашто да не?

Evo ga blog-terenče koje nije zaključano, da kolege mogu da pišu o čemu god hoće, svi su dobrodošli, to se podrazumeva, sem Bobića. Dobro, zezam se, i on je dobrodošao.

Da ste me pre samo nekoliko godina upitali šta mislim o muškatlama, slatko bih se nasmejao, možda čak i nehotično podsmešljivo. Simpatično, ali… nekako “seljačko” cveće, odgovorio bih tada, jer sam to zaista i mislio. Mada, kad sada razmislim, taj utisak nije bio moj, već stereotip preuzet iz sredine u kojoj sam odrastao. U Šumadiji se znalo, a i danas se zna, koje je cveće “gospodsko”,