poznato je da je lepo biti u vlasti. privilegije na sve strane. jedino je nezgodno zbog odgovornosti i stalnog prozivanja da se (predizborna) obecanja ispune. iz te pozicije je lepse na strani opozicije. prozivas ove na vlasti koliko hoces i sve vreme se busas u grudi kako bi ti to bolje a cim dodjes na vlast (tj do privilegija) i bice bolje. a odgovornosti ni od korova. milina jedna. pitajte ove radikale (s bedzom i bez bedza - oni umetnost napravise od toga da nikad ne dodju na vlast). naravno ima onih koji bi i jare i pare (privilegije vlasti sa odgovornoscu opozicije). u stvari to su verovatno svi pa preciziram iskaz: ima onih koji uspevaju da uzmu i jare i pare.

ko su ti genijalci pitate se vi?

1.  Ona sutra ne radi - a ja radim.

Malkice sam ljubomorna, al me je obradovala svojim tekstom : dusanovaiivanovamama

2.  Sećate li se onog vica: 'Ali tata, daleko je Australija!' . 'Ćuti sine i plivaj.'

Čudesna peščana oluja u Sidneju: j.bre

3.  Gde počinje umetnost a završava politika?

Ili

Znao sam koliko je moj komšija ponosan na svoju rakiju i koliko je ubeđen da je baš njegova najbolja na svetu. Ali šta mogu kad potičem iz porodice gde se uvek pekla prava, dobra rakija, bez šećera.

I ćutao sam mu ja u početku. Kada je govorio kako bolje nema klimao sam potvrdno glavom. Ali zašto je morao da kaže da se rakija ne može peći bez šećera. Tada sam mu pokazao svoju "kolekciju". Na svakoj flaši piše od čega je i od kog strica sam je dobio. A imao je šta i da vidi. Pored standardnih šljive, kajsije, loze, kruške, bile su i meni omiljena jabuka, dunja, višnja.

Читам све ове постизборне постове са све коментарима и мислим се нешто...

Evo, samo što nije 4. februar, kad se tradicionalno priređuje "Molitveni doručak" u vošingtonskom hotelu Hilton. Tog dana se tamo sjati više od tri hiljade zvaničnika iz čitavog sveta.

I ove godine će nekolicina ljudi iz Srbije put Vošingtona kako bi prisustovali tom događaju. Vuk Drašković, Vlajko Senić, muftija beogradski Muhamed Jusufspahić i potpredsednik vlade Srbije Ivica Dačić.

Dačić je zapravo već nekoliko dana u SAD-e. Odlazi prvi put u Vošington pa je red da to ne "zbrza", da se aklimatizuje i da na doručku bude čio i krepak. A za to je potrebno

a znam  da i ti želiš
da te napišem.

место: котор, у сред лаког летњег пљуска

актери: осмех који скровиште од кише тражи у посластичарници на тргу од оружја и посластичар који не реагује посебно на прешу јер су сви таулини на тараци попуњени

ovde kod Njanje.

Sve što mogu da dodam je da ljubav ne dolazi uvek kroz stomak.  I da Njanja odavno više nije mali majstor.