Fridrih je bio uplašen. Nije želeo da se to vidi, pa se pravio smiren. Znao je da to što treba da uradi nikako nije dobro. Znao je da može nastradati. Merio je da su mu šanse da se izvuče minimalne, obavili posao ili ne. Sada nema nazad, moraće da uradi kako su drugi isplanirali. Znojio se. Prste nikako nije mogao da smiri.

Da je onako kao što nije, danas bismo slavili Tanjin pedeseti rodjendan. Pozvala bi nas na sitne kolače i slane grickalice za koje bi nam odmah dala recepte, i objasnila kako i šta sve zdravo je unutra munula. Na njenom klaviru bi stajao buket prolećnog cveća sa obližnje Djeram pijace, kroz otvoreni prozor bi ulazila buka sa ulice i vetar koji bi podizao zavesu, preteći da poobara poklone poredjane na  komodu. Pušači bi se gurali na maleckom balkonu, pokušavajući da ne poruše prazne saksije, spremljene da se u njih posadi plen predstojećeg pohoda na rasadnike, jer proleće je skoro već tu...

Smoriše ovi dugi blogovi!

Dakle, suština izbora je ko će u Sırbistanu biti glavni Sovnarkom. Владимир Владимирович, люби меня, а не его. Jedan ili drugi Šešeljev klončić.

E, moj Josipe Brože!

P.S.

A KK2 je mudro, dubokoumno i promišljeno izabrao da mu prvi predizborni miting vodi bivša članica JUL-a poznata po hrabrom

kako rob stupi na srbsku zemlju , 

Svet je ostao bez Ane.

Prošle noći je umrla naša drugarica, novinarka, pisac, blogerka, Ana Radmilović.

Već neko vreme je bila bolesna, i borila se junački, uostalom isto onako kao što se borila za život, sreću i ljubav. Onako kao što je tražila sebe u vremenu i prostoru, uz nikad prežaljena sećanja na oca. Uvek je bio tu negde oko nje, za većinu zato da se najkraće objasni koja je ona to Ana – „Ćerka Zorana Radmilovića“. Za nju kao neodvojivi deo njenog postojanja, svega što je radila.

Gost autor: Smilja Babić

Poslednje pismo moje pokojne majke svojoj bratanici u Belgiji. 

                                                                                                                      Dec.2000.

Draga moja Tanja, Dragi Rolant

Jedva sam sebe naterala da vam pišem  jer ima mnogo toga da se piše, da bi shvatila svog oca, kulturu njegovog i tvog naroda, kao i okolnosti u

Neka čudna i zla vremena su došla, uzburkani su duhovi svuda i deluje kao da se zla sen apsolutne, totalitarne mržnje iznova nadvija nad nesrećno Čovečanstvo. Interesantno, samo po sebi, da naporedo sa tom mračnom silom koja očito živi sa Čovečanstvom, i u njemu, otkad je sveta i veka, uvek postoji i neki tračak svetla, određeno nadanje da će doći lepša, bezbrižnija budućnost. Danas, dojam je, ti strahovi i nadanja se opet mešaju u kovitlacu

Stvarno ne mogu više da pišem umrlice!

Umro Džordž Majkl.

Imao je fenomenalan glas, ali nisam bila fan muzike koju je pevao. Jesam sa 11-12 godina, dok je bio u  Wham, mada mi se tada više dopadao onaj drugi lik, što je sasvim abitno danas.

Ima još samo par dana do 2017. godine, pa da se ovaj krug pakla, nadam se, završi. 2016. nas je sa'ranila, bukvalno.