Gost autor OtacPoZakonu - Simeun, emailom

 

...Ovih dana je neka vrsta godišnjice smrti velikog srpskog (crnogorskog) pisca Borislava Pekića (1930-1992). Njega nisam lično poznavao, mada je često dolazio u kuću Miše Davida u Višegradskoj, kad i ja,družeći se sa Mišinim bratom Filipom. Tu se konstantno sastajalo društvo koje su sačinjavali još neafirmisani umetnici: Mirko Kovač, Danilo Kiš, Leonid Šejka, Goran Paskaljević, Borislav Pekić...

Mnogo više sam o njemu saznao od Omilja Glišića,advokata i našeg komšije,čija je sestra Ljiljana,

Naizgled nema puno sličosti između sudbine ove dvojice košarkaša. Igrali su za suprotne strane večitih. Živeli različite živote, stradali na različite načine, razlikovali se po temperamentu. Nisu bili slični ni kao igrači. Kad je jedan nesrećno okončao karijeru, drugi je započeo. Jedan je bio deo vesele i šarene slike osamdesetih, drugi je sijao u mraku devedesetih.

 

Iskreno sam potresen. Prisećam se nezaboravnih momenata, druženja, koncerata...

 Koncert sa Sextetom na Kolarcu 1982 imao je neočekivanu predigru. Čekao sam Clarka na aerodromu. Svi putnici sa tog leta su prošli, ali  njega nije bilo. Dolazio je sa suprugom Holanđankom, pa sam imao buket cveća za damu.

Nakon nekog vremena pojavila se gospođa koja je pitala da li neko čeka Clarka. Kada sam rekao da sam to ja, rekla je da on neće doći. Odnosno da je stigao, ali neće da napusti aerodrom, jer se interesuje za prvi mogući let ka nekom gradu u Evropi. Objasnila

Nerazumni i neshvatljivi potez aktuelnog samodršca da se opet ide na tzv. vanredne parlamentarne izbore još jedan je porazni dokaz da srpska politička klasa NE ZNA i NE UME da vlada. Da nije sposobna da jednu državu na teritoriji Evrope (pre)uredi u pravnu tvorevinu i ekonomski prosperitetno društvo.

Pre svega zato što neće ili ne želi

Kada je Encyclopedia Universalis za potrebe dnevnika Le monde 1988. godine organizovala anketu o ljudima koji su najviše uticali na francusko društvo, na prvom mestu se našao general De Gol. Na drugom mestu se našla Dalida.

U Parizu, 1997. mali trg na uglu ulica Giradon i Abreuvour na Montmartru, proglašen je za Dalidin trg, na kome se nalazi bista u prirodnoj veličini.

U čast Dalide je 2001. godine u Francuskoj puštena u prodaju marka s njenim likom.

Četiri godine kasnije bila je premijera dvodelnog TV filma "Dalida". Film je izazvao različite reakcije.

Ove godine se navršava dvadeset godina on njene smrti.

Od 11. maja pa sve do septembra 2007. u Pariskoj Gradskoj većnici traje izložba Dalidine garderobe i do sada neobjavljenih fotografija.

Ko je bila Dalida?

 

Umro je veliki Čovek i Glumac, Bora Todorović

Sve što o njemu ima da se kaže je on već ispričao svojim glumačkim majstorstvom.

Za mene je pad Miloševića bio trenutak kada je Bora Todorović, u Beogradu, izašao pred nepreglednu masu ljudi i rekao: "Deco, ponovo radi bioskop!"

Večna slava i hvala Luki Labanu, Đenki...svim onim likovima i ličnostima zbog kojih nikada nećemo zaboraviti velikog Glumca, Boru Todorovića, čoveka koji je sa nama delio svoj život.

Dame i gospodo narodni poslanici, U demokratskim zemljama je uobičajeno da program vlade sledi iz izbornog programa one političke grupacije koja je dobila poverenje građana. Mi želimo da u Srbiji uspostavimo demokratske odnose i utoliko smatramo da je prirodno da onaj program sa kojim je Demokratska opozicija Srbije dobila dvotrećinsku većinu na prethodnim izborima, iz koje većine proističe i ova skupština, da taj program zapravo predstavlja i program ove vlade.

U Beogradu je 27. oktobra u 83. godini preminuo književnik i filozof Radomir Konstantinović, javnosti najpoznatiji po kapitalnom delu "Filosofija palanke". 

Umesto In memoriama prenosim tekst o njegovoj Filofofiji palanke koji sam  10. septembra objavio u kulturnom dodatku dnevnog lista "Pobjeda" 

 TIRANIJA OPŠTEG UVIDA U SVE -  Beleške na marginama knjige ,,Filozofija palanke" Radomira Konstantinovića

Život je oaza usred života.   R. Konstantinović 

 

ON DECISION-MAKING

C je bio najbolji čovek na svetu. Nije to bilo očigledno baš na prvi pogled - srednje visine, čvrste građe, nabijen mišićima, u telu je izgledao kao terijer spreman da potrči. Gledao je nekako popajevski, čkiljeći na jedno oko ali zahvaljujući jakoj štucovanoj bradi ipak je najviše ličio na Popajevog oca.