"Izbor omiljenih albuma vezan je za instrumente koje sviram: klarinet, alt i tenor saksofon. Klarinet- Benny Goodman i Buddy de Franco; alt saks - Charlie Parker i Cannonball Adderley; tenor saks- John Coltrane i Sonny Rollins. Ne bih izdvajao nijedan album ovih muzičara, jer mi svaki od njih predstavlja neiscrpnu inspiraciju."

 (Popboks, 24. октобар 2009.) 

 

 "Џез је музичка креација. То је оно што га издваја из свих музичких догађања. Основна мелодија џеза је хармонска основа. Она све време свирања остаје иста, као подлога. Њу држе клавириста и басиста. А солиста - саксофониста, кларинетиста - креира џез. Само он има право на импровизацију. У том распореду снага солиста је потпуно слободан. И зато је џез слобода. Слобода у правом смислу те речи."

(Политика, 12. мај 2012.)  

 

Миливоје Мића Марковић (1939-2017)

 

Vidim na netu posvuda vest da je grupa pozorištanskih umetnika predložila da se Trg Republike poništi i da se placu vrati stari naziv od pre Drugog svetskog rata tj. da bude opet Pozorišni trg. Gradska komisija za spomenike i nazive prostora po kojima se Beograđani kreću će razmatrati predlog i do kraja meseca, po svoj prilici će predlog i usvojiti.  

Nemam ništa protiv tradicije i očuvanja tekovina gradskih iz prošlih vremena ali ipak, stvaranje Republike umesto Kraljevinje je značajan događaj u životu grada i naroda celog te bi se o tome moglo ali i moralo povesti računa i naći načina da se aktuelnom trendu zabašurivanja ko je šta za vreme Drugog svetskog rata radio priđe razložno i bez preteranih emocija, ako su emocije uopšte u pitanju. To što su komunisti ustanovili Republiku i učinili jedan značajan korak unapred ne bi smelo da zamagli oči savremenicima koji komunizam ne vole, oni jesu učinili, pošto su pobedili fašiste, korak unapred i zaorali stazu po kojoj i danas država sa sve narodom hoda, pa i ovi što predlog dadoše a i komisija koja će o tome misliti i odluku donositi.

Intervju Branke Bogavac sa Markom Vešovićem:

U SARAJEVU KNJIGE SU LIJEPO GORELE!

Marko Vešović je bio gost u Parizu u galeriji-knjižari Enise Aličehić, gdje mu je priređeno pjesničko veče koje je odlično vodio Duško Sabo. Veče je bilo veoma posjećeno, pa je mnogo ljudi moralo stajati.

Marka

 Adam Yauch (05.08. 1964. - 04.05. 2012.)

 Beastie Boys MC Adam Yauch, aka MCA, has passed away due to cancer, TMZ reports. He was 47 years old.

 

Nemam osećanje mržnje prema vinovnicima Holokausta. Moja baka je pričala retko kada o ovim događajima, a otac nikada. Jedino što je izbacio nemački i mađarski iz upotrebe, i u životu nas nije nikada odveo u svoj rodni grad, Slavonski Brod. Što se samog Muzeja Holokausta tiče, prema njemu imam odnos sakralnog ćutanja. Njegova težina je toliko specifično teška da ni fizika to ne može da utvrdi - 400 megajedinica ljudskog bola? Pošto ne raspolažem vagom za precizno merenje količine ljudske patnje, ja u Jad Vašemu jednostavno - ćutim. Nedavno sam iznenadio, tako, jednog generala, stranca, u gostima. Očekivao je jedan sat političke indoktrinacije. Pošto sam ja prolebdeo kroz muzej, ćuteći, on se začudio i upitao me ko sam, i i odakle sam. Odgovorio sam, да ли се сечаш како било нам је пре, после свега, ша сад остало нам је, мој Београде...  odgovorio sam, Bege, naravno. Mi smo slobodarski tip ljudi, a ne indoktrinatorski.

Да нас ране више боле

него зуце иза школе 

него звуци оне строфе кад сам морао да одем

Ал' сад сам опет овде

ал' све нам се изгубило

посекли су кестен где сам некад тебе љубио

Не миришу липе

нема старе виолине

нема Циганина седог да за моју тугу брине; 

pomislio sam u sebi dok su generalove reči usiljene ljubaznosti bledele u bezvučju učiteljske metode u meni, koju sam odabrao za rad sa narodom koji denacifikaciju nikada osetio nije...

  Moja komunkacija sa Vesnom Dozet bila je relativno skromna i u neku ruku smatram da je malo glupo sto se osecam samoprozvanim da bilo sta napisem na ovu temu. Moglo bi se reci da je potreba vise licna jer je cak i ta kratka komunikacija odmah pokazala da je Vesna izuzetno inteligentna i divna osoba i njeno staranje i trud koji je ulozila u odrzavanje ovog bloga to najbolje govori.

   Svakom ko je ovde zalutao odmah je jasno koliko je to tezak i naporan posao. Tesko da bi bilo ko mogao da razume koliko je tacno posla i truda potrebno da bi ovo ovde funkcionisalo, osim Vesne,

Zašto? Zašto baš mi, već dugo, pitamo jedno drugo, moja sestra K. i ja? Dobri smo ljudi, nikad nikom nismo zlo pomislili, kamo li učinili! Zašto se baš nama dešavaju ovakve grozote? Nekoliko puta prisutna srednja sestra, daje odgovor: Ispaštamo grehe nekog našeg pretka, ili predaka, šta drugo?

U narodu egzistira izreka: Samo neka ide po redu, misli se na umiranje, na smrt. Svi smo je više puta čuli a uglavnom su je izgovarali stari ljudi, ponajviše žene, babe. Dobro se sećam da je moja baba Ljubica, koja je inače poživela do stote godine, malo, malo, ponavljala: E što me bog ne uzme, no mi uzima unuke i praunuke!