2015-06-21 15:34:19

MOJ KRIK IZ DEČJIH USTA

mikele9 RSS / 21.06.2015. u 16:34

Uveren sam da se Ivan Ivanji neće naljutiti što sam preuzeo njegov naslov kao i deo obimnog članka objavljenog u Vremenu broj 1274 od 4.juna 2015 godine.

Na strani broj 30 pod podnaslovom KRIK U MOJE IME, Ivanji piše: Celi naslov onog što smo videli glasi: Nevidljivi spomenici – priručnik za čitanje grada – dokumentarna predstava o sećanju na Drugi svetski rat, antifašističku borbu i holokaust u Beogradu. Prvi utisak je da je poruka strašna, doslovno se kaže da nismo ponosni na naš grad, gde su spomenici nevidljivi, nismo ponosni

 
2010-12-25 12:46:06

Izdržala je do rođendana

mikele9 RSS / 25.12.2010. u 13:46

OSLIKAVANJE-VEL.jpg

 

A ми без мог Лазе, па ја не живим, ја животарим и постала сам с опроштењем права плачипичка, на жалост. Деца су добро и добра су, а ја прежалит не могу, да ми је да га вратим како знам и умем, ћао друже, поздрав. 19.новембар 2010.

 Ljiljo moja, samo

 
2010-03-03 00:50:34

Poslednja priča

Dragan Jakovljević. RSS / 03.03.2010. u 01:50

U Budimpešti je, u poznim godinama života, preminula Julijana Aleksov, dugogodišnja vaspitačica iz Lovre, jedinog sela u Mađarskoj sa većinskim srpskim življem. Sledi njena životna priča, zabeležena pre nekoliko godina, u njenom domu u Lovri.

Strpljivo i polako, onako kako se uvek obraćala svojim zabavištarcima i svima

 

 

U pravu je profesorica Katarina Peović, zastupnica u hrvatskom Saboru:

"Julian Assange izručen je SAD-u zato što je Wikileaks objavio tisuće klasificiranih dokumenata, koji upućuju na upletenost američke vlade u ratne zločine u Iraku i Afganistanu. U kapitalizmu se progone oni koji razotkrivaju zločine, a na slobodi su oni koji ih naređuju i provode."

Međunarodnu dan ljudskih prava, 10. decembar, ove 2021. godine

 
2015-11-21 19:05:51

Izveštaj o smrti prijatelja

mikele9 RSS / 21.11.2015. u 20:05

1_4.jpg 

Ovaj tekst sam napisao i pročitao na komemoraciji 2013 godine u Paviljonu Cvijeta Zuzorić. Objavljujem ga sada na blogu i obaveštavam vas da će se retrospektivna izložba Đorđija Crnčevića otvoriti 24. Novembra 2015 u 19 sati u Kući legata u Knez Mihailovoj ulici.

Đorđije Đole Crnčević je rođen 1941 a umro je 2013 godine. Bio je, ne samo po mom subjektivnom sudu, jedan od najboljih vajara koje su ovi prostori dali!

Šta je život do šačica peska!

 
2010-04-19 08:14:48

Dede Allen 1923 - 2010.

Srđan Mitrović RSS / 19.04.2010. u 09:14

sjff_04_img1420.jpgOtišao je još jedan moj idol. Otišla je doktorka za montažu. Hvala ti Dede što si pokazala kako se prave filmovi.

 
2020-02-24 01:43:13

ZORA(N) našeg radija...

Filip Mladenović RSS / 24.02.2020. u 02:43

U studiju "Dvestadvojke"
U studiju "Dvestadvojke"
Glasovi Dušana Radovića i Zorana Modlija sa radio talasa Studija B tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka budiili su u slušateljstvu kritički duh, kreativnu empatiju i duševno prosvetljenje. Kakav sjajan i bogat kulturni kapital, za ceo život!?

A onda su zlotvori najpre "skinuli" glas Duška Radovića.

 
2014-01-17 13:54:35

Vecko, čovek čiji je život bio satkan od anegdota

mikele9 RSS / 17.01.2014. u 14:54

veselinD.jpg 

Kenguri sumnje,

Obrnutim redom,

Konzerve nežno otvaraju....

 

scan0004%2BOVO%2Bza%2Bblog.jpgNazivi Beogradskih ulica su putokaz u urbanoj mapi grada, po njima se pamti i  prepoznaje grad. Mreža nazvanih ulica čini mentalnu mapu grada, virtuelnu kartu Beograda koju građani nose sa sobom, svako memoriše svoju i onda se osećaju kao kod kuće. Odvajkada, imenovanjem ulica odaje se počast izuzetno zaslužnim ličnostima, obeležava se istorijski događaj ili neki važan datum.

Nazivi ulica u svakodnevnici su znaci po kojima se građani snalaze u gradu, mogu drugima objasniti gde stanuju, odrediti mesto ljubavnog sastanka ali i da poštar može da im isporuči pismo ili penziju. Preko naziva ulica može se čitati i prepoznavati istorija grada. U Beogradu to nije uvek slučaj, jer je Beograd lociran na mestu koje nije moglo ostati po strani, trajao je u burnim vremenima i bio svedok mnogih promena sve do danas. Menjali su se vladari i svaki je imao želju, ali i moć, da briše neke delove istorije grada, posebno one koji mu nisu bili po volji, da uspostavlja svoje viđenje istorije, dorađuje predhodnu, započinje svoju ili vraća u život događaje iz nametnutog zaborava. Česta promena imena ulica menja ne samo istorijsku matricu, već i mentalnu mapu grada, kulturu memorije, pa građani pored ostalih planetarnih problema i ovim činom bivaju dodatno dezorijentisani i zbunjeni.

 
2009-11-03 13:52:27

Smrt u Tisi

libkonz RSS / 03.11.2009. u 14:52

Danima razmišljam o tome. Petnaestak ljudi željnih normalnog života svoj kraj je pronašlo u reci pokušavajući da iz Srbije uđu u Mađarsku. Građani Srbije. Većinom deca.

Ne postavljam ja pitanje da li je u Srbiji trebao da se proglasi dan žalosti. Za mene bi to bila zloupotreba tuđe nesreće radi ostvarenja političkih ciljeva. Bilo bi to jadno i licemerno. Bar ja tako mislim.

Ali mogli su bar da imaju minut ćutanja u skupštini.

Mediji su mogli da posvete više pažnje ovoj tragediji, a ne da se ponašaju kao da se desilo nešto negde u svetu, hiljadama

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana