Kao odličan primer Gradacije, moj profesor srpskohrvatskog jezika, daleke 1963 godine XX veka, ponudio nam je Dučićeve stihove:

Ja bih plak'o,

Ja bih večno plak'o

I nikad se utešio ne bih.

Gradacija koju ja skovah, eto je u naslovu, drugačije je provenijencije! U sred smo NJE! Živimo je! Bez i malo nade da će se išta na bolje promeniti za naših života! Na gore, toga smo svakodnevno svedoci!

Krajem osamdesetih godina prošlog veka, na scenu i u naše živote, stupa NEDOBA! Svojstveno svojoj suštini,

Odnese me vetar, pa me lako baci
tako da svako može da me zgazi
ponekad se osetim ko papir
bazalni metabolizam održavam na kafi
dok je crno ne mogu da zaspim
ponekad se osetim ko vampir
utrčim u džunglu
kad me čovek prati
ponekad se osetim ko tapir

Или: О народу сељака, песника, приповедача,... И ратника. Онда када се мора.

Лепа је мала варош Топола:
Сто кућа, пошта,
хотел и школа.
Дом здравља, пекара,
суд, три дућана
и око пет-шест
малих кафана.
Биоскоп и киоск
крај вашаришта,
црква на Опленцу
и више ништа...

Uthixo akusikelele! 

 Directed by: Heath Ledger

Po državi razne čudne stvari, Hrast, Bazilika, inovativne, reformske i onda, neće  valjda Beograd, pa ipak prestonica je da izostane, dobro, de ima onaj Bgd na vodi ali nikada dosta puštanja mašti i bezobrazluku na volju ...

... Idem maločas Trgom republike i zateknem Knez Mihaila stešnjenog i blokiranog i sasvim zbunjenog, pita se on užasnut da li su to opet došli

al ga je pokidao Ambrozic ovde ... svaka mu cast!

U ovom gradu su bila i gora vremena, ali je uvek bilo i neke nade. I dalje verujem da ljude niko ne može da zameni, osim drugih ljudi, pa mi je jasno da su Branko Vukojević, Fleka, Đole Trip, Saša Mikrob, Robert Klajn, kao i Kosta, svaki za sebe i na svoj način donosili bogatstvo doživljaja grada i sveta, što smo sa njihovim odlascima u međuvremenu izgubili. Po njima se naše ulice nikad neće zvati, ali ćemo ih mi u sebi krstiti njihovim imenima kad god prođemo tamo gde smo sa njima stajali i sedeli.
U međuvremenu,

 jelena milić:

sutra je 5 godina od ubistva gardista u topčideru. toliko o nezavisnom sudstvu i kontrolisanim obaveštajnim službama u srbiji 2009

ja:

dok se ne sazna istina
gledaću na vojsku srbije kroz taj dogadjaj...

sve što urade, ili ne urade
biće u mojim očima vezano za ubistvo gardista....
as simple as that!