Prethodno veče, nakon napornog radnog dana na plus beskonačno, odem sa dve poznanice na kolače i kafu. Raspričamo se sve u 16 i dođemo do priče o tri nama poznate dame koje nisu među živima. Sve tri su bile smatrane moćnim ženama, i sve tri mučno nestajale i nestale iz života. Jedna je 4 godine nepokretna i u bolovim čekala sudnji dan... druga se za dva meseca istopila a onda još deset meseci u polusvesnom stanju čekala svoj kraj, a treću je brutalno ubio neki ludak.

Dosta dobro sam ih poznavala. Jednu čak mnogo volela. Moj zaključak je bio da su sve tri bile

Juče popodne se, u Ljubljani, desila strašna i neshvatljiva tragedija – tri psa, bulmastifa, napala su i do smrti rastrgla svog vlasnika, Sašu Baričeviča. Policija je, na poziv komšija koji su iz Baričevičevog dvorišta čuli krike i pozive na pomoć, stigla jako brzo. Za Sašu Baričeviča, poznatog ljubljanskog lekara, je i to bilo prekasno.

 

Ako imate u zemlji tri zlocinca , a mogucnost da zaustavite samo jednog da  li cete zbog  principijelnosti moralne vam filozofije odustati od  toga da  zaustavite svu trojicu?Da li cete ipak iz pragmaticnih razloga  kazniti samo jednog nadajuci se da ce ostala dvojica svhatiti poruku?

Gledam CNN.   Zasto bas Libija? Zasto ne Jemen?Treci dictator ;  gdje ono bijese? zaboravih, a vidim nisam jedini.

Novinar pita tipa u kravati ovo isto pitanje. Ne, on ipak ne koristi teoriju sa pocetka mog tekksta. Iskren neki covjek.

"Nije to isto, mislim nije isto

Pre dva minuta sam pročitao nemilu vest..Umro je, iznenada, naš kolega bloger Branislav Kovačević - Cole..

Slava mu i hvala za sve dobro što je radio, a njegovoj porodici izrazi najdubljeg saučešća..

 

 

14. decembar 2010. | 10:20 -> 11:01 | Izvor: B92

Kragujevac --

 

Niko nas ne voli, ni agresor, ni zrtva, ni napad ni odbrana, svima smo problem. Na ratistu niko ne voli novinare. Ako posteno rade svoj posao. A kako bi drugacije. Nazalost ima izuzetaka, ali ovaj Blog nije posvecen njima.

Ovaj Blog je posvecen onima koji su posteno radili svoj posao, I zato su izgubili zivot.

A, ima ih dosta.

Pitalo me je hiljadu puta:"Zasto radis taj posao"
Nemam odgovor. Mozda jer je adrenalin najgora droga na svetu. A mozda i sto ne znam da radim nesto drugo.

Pitalo me je hiljadu puta:"A il se bojis"
Odgovaram:"Samo se

Tomislav Gotovac (alias Antonio G. Lauer) nije bio sa ovog sveta. On je u Umetnost i u Život naprosto došetao iz nekog filma, interžanrovskog, godarovski haotičnog... Odrastavši i duhovno i intelektualno se formirajući na filmu, stripu, džezu i teatru čitavo svoje postojanje posvetio je umetnosti ― baš kao što je i sada, strukturalistički promišljeno, podjednako filmski, odšetao natrag. Uostalom, čitavog života sve fenomene sveta koji ga je okruživao, posebno fenomene umetnosti, Gotovac je lakonski objašnjavao rečenicom: Sve je to Movie...

Za  Toma Gotovca u filmu najbitnija je bila atmosfera, u umetnosti ― istina. U centru pažnje arta kog je stvarao nalazio se sam umetnik, odnosno njegova potreba da se žive vlastiti snovi, potreba da se ideali učine dostupnim i mogućim: Nisam pravio razliku između života i filma...

 

autor:Jasmina Lekić

Vest da je umro Bogdan Tirnanić zatekla me na ulici.U stvari, poruka : sad je javila Dara, umro Tirke.

Ma koliko se znalo da je dugo i teško bolovao, smrt Tirketova me je jako pogodila.

Iz mnogo, mnogo razloga.

Odrasli u istom kraju, poznajemo se iz detinjstva.

Išli u Desetu beogradsku na Brdu, samo

 

 Pripadnici Gardijske brigade Vojske Srbije i Crne Gore Dražen Milovanović i Dragan Jakovljević ubijeni su 5. oktobra 2004. godine, dok su bili na straži u blizini podzemnog objekta "Karaš" u Topčideru.

Hvala, Vasja.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Retko mi se dešava da od šoka i tuge ne mogu da govorim ceo dan. Danas je taj dan.