За мојом мајком, за мојим оцем, за мојим братом и осталима који су ми били драги а умрли су, остали су различити папири, исечци из новина, фотографије, писма, лекарски рецепти, дијагнозе, албуми, војни картони, књижице, чланске карте, плакете, па чак и споменари...

Osećanja, osećaje, teško je iskazati rečima a ako ti dotaknu najosetljiviji deo duše onda je to prosto nemoguće! Vreme prolazi, ja znam kako sam se osećao i šta sam osetio i to me svakodnevno proganja ali se nikako nisam usuđivao da to podelim s vama! I sada sam u dilemi da li će opis onoga što sam osetio, sadržati u sebi makar delić one energije, tuge, bespomoćnosti, poštovanja, pijeteta...

Na ostrvo Vido 21. Januara 1916 godine prve su došle Moravska, Pirotska i Čačanska vojna bolnica.

Gost autor: alselone 

Postoje fotografije koje samo posle jednog pogleda nosimo sa sobom čitav život. Nikada zaista ne nestanu, samo se sakriju u dubljim nivoima svesti i podsvesti te nam se vrate kada one to žele, u snovima, dok čekamo na semaforu, dok se kupamo, dok ljuljamo dete na ljuljašci...

To su fotografije koje pokazuju svu surovost sveta u kom živimo, a na drugom nivou i svu surovost bivanja čovekom, svu surovost života. Ovo je svet koji smo mi napravili.

 Neka ti je laka zemlja, anđele mali, mali borcu i tragaču za srećnim životom. 

Svet je ostao bez Ane.

Prošle noći je umrla naša drugarica, novinarka, pisac, blogerka, Ana Radmilović.

Već neko vreme je bila bolesna, i borila se junački, uostalom isto onako kao što se borila za život, sreću i ljubav. Onako kao što je tražila sebe u vremenu i prostoru, uz nikad prežaljena sećanja na oca. Uvek je bio tu negde oko nje, za većinu zato da se najkraće objasni koja je ona to Ana – „Ćerka Zorana Radmilovića“. Za nju kao neodvojivi deo njenog postojanja, svega što je radila.

Ove sveće i jelo, i dušni brav, za pokoj duše mojoj Radovinci.
Bog da joj dušu prosti

danas je otišla vesna parun.

ulepšala je i oplemenila

mnogo mojih dana.

hvala joj,

i nadam se da je srela milosrdnog utešitelja.

27. decembar 1901 - 06. maj 1992.

 1901 * Marija Magdalena Ditrih (Maria Magdalene Dietrich), nadimak Leni ili Lena, rođena je 27. decembra u Šonebergu, predgrađu Berlina. Jozef fon Šternberg je tada živeo u Beču, Austrija i imao je sedam godina.

1905 * Otvoren prvi bioskop u Pitsburgu, Pensilvanija

1906 * Marija, koja se umorila od svog nadimka Leni, izmislila je novo ime za sebe. Koristeći prva slova svog imena MARia i poslednja slova svog drugog imena MagdaLENE.

Nitna.
ne umem.
htela sam da kažem
da u meni ima...tj. nema.

Kako je moguće
da taj čovek pogine danas?
El ovde ima ima pilota
k'o pleve?

Koliko treba?
Posvećenosti, ljubavi,
profesionalizma, čega sve?
da postaneš to?
jedan od malobrojnih.

i
onda šta?
čovek je mrtav.
i još jedan.

biće istraga. ma daj?
kakva?

tražio predsednik.
šta?

Građanin, jedan od nas, neko ko je uprkos svemu duboko verovao u bolju Srbiju.

Već dve godine planiram da odem na Cabo Verde da bih je čuo. Nalazio sam hiljadu opravdanja koji su me sprečili.  Sad je više nema.

Koliko takvih stvari propustimo u životu? I za svaku imamo opravdanje.

Cesaria Evora (1941-2011)