Ne pamtim da sam za Jovandan sedeo kod kuće.

U podnozju moje zgrade nalazi se Renomirani Ugostiteljski Objekat, Renomirane Klijentele i podjednako Renomiranog Repertoara Renomiranih Pesama i vanredno Renomiranih Izvodjaca. Renomirana Klijentela, Renomiranih Automobila i prateceg Renomiranog Acesoara Renomirano se zabavlja do Renomiranih jutarnjih casova, na takav narocito Renomirani Nacin da od njihove Renomirane Zabave Renomirano Tutnji citav nas nimalo Renomirani Kraj.

I tako, renomirano, do 3, pa i 4 izjutra, bez ikakvog renomiranog obzira na to sto su okolo samo i iskljucivo Nerenomirane Zgrade i sto Nerenomirana Lokacija uopste nije predvidjena za tu vrstu Renomiranih Ugostiteljskih Objekata.

Pustite me odmah i prvo da malo jadikujem. I da pozajmim naslov od Tina*, jer sam od silne zlovolje u totalnoj inspirativnoj blokadi što se tiče  blogovanja. Poslednji pljuskovi i poplave su dolili kap u prepunu čašu, i moj pogled na natopljenu baštu koja je nesalomivo i nenad*ebivo leglo komaraca, baca me u odvratan bedak, tako da moram da se izjadam, iako sam u prošlom javljanju odolela tom iskušenju. Možda će još nešto biti od ovog leta, ali ja se osećam tako kao da je već prošlo, i da je sve propalo.

Rodio se kao plod desetogodisnje zudnje. Jos dok je presrecna majka brisala suze, babice se posvadjale.
Svaka vukla na svoju stranu a zna se: Puno babica, kilavo dete.
Svako je tu imao svoj racun; dok su se racundzije obracunavale, dete nije imao ko da nahrani; uskoro su poceli da se utrkuju ko ce da ga sahrani, kad je sklonjen onaj sto je hteo da ga brani.

Oni koji su u to dete polagali velike nade sad moraju da se nadaju da majka jos moze da rodi.

A i majka mora da bude svesna da ce biti samohrana i, pre svega, mora da dobije odgovor na pitanje:

Ko

Ružica Sokić napustila nas je danas.

Hvala joj za sve trenutke koje mi je (svima nama) priuštila svojom glumom, sobom, svim onim što je bila i što nastavlja da bude.

Imala sam sreće i prilike da je upoznam i zadovoljstvo da razgovaramo. 

Sad

Danas je 20 godina od junačke smrti Srđana Aleksića

Sinoć je ubijen Vuk Stojiljković

OK, OK, znam da je naslov odvratni izraubovani kliše. Međutim, nekad i klišei savršeno odgovaraju situaciji. Mislim da je to tako u ovom slučaju.

Sačekao sam 48 sata da vidim da li će nam se nebo sručiti na glavu. Nije, pa ko velim 'ajde da napišem koju o (zaista, ne pišem taj pridev olako) istorijskom meču odigranom u subotu 6. septembra 2008. u Jerevanu, Jermenija, u sklopu kvalifikacija za svetsko prvensto u fudbalu 2010. Jermenija-Turska (0:2). No, kao što (nadam se) taj kliše-naslov nagoveštava ovo je sve samo ne tekst o fudbalu.