Neshvatljivo dugo i skandalozno sudjenje Aleksandru Mitroviću zbog ubistva učenice Andree Bojanić na

      Stane Dolanc i general Ljubičić su se zadržali oko tri sata. Po isteku tog vremena, Jovanka je pokušavala da ustane iz fotelje. Nije mogla da se drži na nogama. Utom nastade jak letnji pljusak. Kapi su bile krupne kao jagode koje su se prosipale po stolu. Vremena je bilo malo. Rastopljeni ostaci jagoda i leda izgledali su kao krv

      In August 1997 Dodi Al Fayed and Princess Diana visited, twice, the luxury jewellery boutique of Alberto Repossi in Monte Carlo. After her second visit, Diana left with a catalogue containing details of a selection of engagement rings, crafted according to the customer’s special wishes. The ring chosen was a band of yellow and white gold, with four triangular

Otisla je glumcina, a nikom ni na pamet da padne da o tome napise ni rec ovde. Cak i RTS je pustio poslednju epizodu Sopranovih.

Ovo mesto je potpuno prslo. Odavno.

 

 

Gost autor: Smilja Babić

Poslednje pismo moje pokojne majke svojoj bratanici u Belgiji. 

                                                                                                                      Dec.2000.

 

Draga moja Tanja, Dragi Rolant

Jedva sam sebe naterala da vam pišem  jer ima mnogo toga da se piše, da bi shvatila svog oca, kulturu njegovog i tvog naroda, kao i okolnosti u

Preturam po arhivi i nađem papire iz 1982 godine o pokušaju promene mišljenja o gradu ... tada smo to pregnuće zvali „Za umereni Beograd“ ... pa evo nekih od zatečenih papira, tek podsećanja radi ...

 

Radionica za popravku grada pod geslom „Za Beograd, ovde i odmah“ je bila akcija čiji je inicijator Skupština grada Beograda, idejni tvorac Gradonačelnik Bogdan Bogdanović, izvedena je u organizaciji preduzeća „Beograd projekt – Centar za planiranje urbanog razvoja“ sa ciljem da se obnove zapušteni i zanemareni delovi prestonice uz učešće građana samogradnjom i ličnim angažovanjem. Akcija je usporena a kasnije ugušena jer je bila na putu da umanji uticaj institucija i unese novu energiju pravljenja grada van institucija i do tada nepoznatu  slobodu građana u odnose sa dužnosnicima.

Učesnici akcije: Goran Božović, Đorđe Bobić, Miša David, Romana Ćirić, Miodrag Ferenčak, Slobodan Lazić, Vladimir Macura, Nenad Novakov i Mihajilo Novitović   

 

 RADIONICA ZA POPRAVKU GRADA

BILTEN : BROJ 1... OKTOBAR 1982. ... GODINA IZDANJA I

Hoćemo da u Radionici radimo na menjanju načina razmišljanja o Beogradu, jer su se vremena i uslovi promenili te je potrebno istaći princip: Za Beograd, ovde i odmah

 ZA UMERENI BEOGRAD 

Očigledno je da Beograd doživljava krizu koja potresa veliki broj gradova, a koja je izmeđju ostalog uzrokovana nedovoljnom efikasnošću urbanističke prakse i nedostatku novih svežih ideja i koncepta. Moglo bi da se ukaže na neke probleme.

Moderno planiranje se sve oštrije suočava u zadnjoj deceniji sa jednim novim, predhodnom vremenu nepoznatom gradu – gradom energetske krize, gradom koji stagnira, gradom koji siromaši, gradom koji ne obezbeđuje svojim stanovnicima dovoljan kvalitet života.

 

    Da nije smešno bilo bi tužno

    Da nije tužno bilo bi tragično

A jeste.

     Gost autor:   Vladimir Skočajić Skoča

    Ovo je zemlja iz koje se svojevremeno na granici godinama plaćala taksa za izlazak.

Nazivi Beogradskih ulica su putokaz u urbanoj mapi grada, po njima se pamti i  prepoznaje grad. Mreža nazvanih ulica čini mentalnu mapu grada, virtuelnu kartu Beograda koju građani nose sa sobom, svako memoriše svoju i onda se osećaju kao kod kuće. Odvajkada, imenovanjem ulica odaje se počast izuzetno zaslužnim ličnostima, obeležava se istorijski događaj ili neki važan datum.

Nazivi ulica u svakodnevnici su znaci po kojima se građani snalaze u gradu, mogu drugima objasniti gde stanuju, odrediti mesto ljubavnog sastanka ali i da poštar može da im isporuči pismo ili penziju. Preko naziva ulica može se čitati i prepoznavati istorija grada. U Beogradu to nije uvek slučaj, jer je Beograd lociran na mestu koje nije moglo ostati po strani, trajao je u burnim vremenima i bio svedok mnogih promena sve do danas. Menjali su se vladari i svaki je imao želju, ali i moć, da briše neke delove istorije grada, posebno one koji mu nisu bili po volji, da uspostavlja svoje viđenje istorije, dorađuje predhodnu, započinje svoju ili vraća u život događaje iz nametnutog zaborava. Česta promena imena ulica menja ne samo istorijsku matricu, već i mentalnu mapu grada, kulturu memorije, pa građani pored ostalih planetarnih problema i ovim činom bivaju dodatno dezorijentisani i zbunjeni.