Књигу пише зли Трибунал-(Х)ага:
"Рашо крив си крвави ти зуби!"
Кад је Раши књига допанула,
Књигу чита горке сузе рони
"Ђе ме шаље од моје фотеље?
Ђе ћу бјежат` из земље Србије?
Нећу бјежат` из свијете земље,
Цара Лазе и пресветог Саве.
Но ћу бјежат горе у планину,
као што је бабо отлен дош`о!"

Оде Рашо горе

Vec odavno zelim autorsko ovlascenje na ovom blogu, imam potrebu toliko toga da vam kazem, i konacno mi je zelja ispunjena. Ni sama nisam sigurna od kad mi je ova opcija dostupna, ali evo danas pogledam sta ima novo, i bacim pogled na korisnicke opcije, i kad me nije strefio slog kad sam videla opciju "napisi novi tekst" :)

Sve u svemu, ovih dana sam jako hepi! Prekjuce mi se rodila kumica, a danas mi je njena mama Kuma poslala sliku zamotuljka kome samo viri glava i rupica na bradi. Kako neobicno i slatko to izgleda na bebicama. Pocinje da mi se budi majcinski instikt, nadam se

 

 

..Danas sam potpuno u autu... polako se raspadam...ne znam..

Možda zato što nekako u ovo doba...sada već, davne (namerno) zaboravljene godine...leta gospodnjeg smo bili Mi.

Da i...

...i bio je Stari Grad, ali onaj na Hvaru... more... što te izdajnički

 

Ime / Delo / Pojava / Značaj.....

...– bolje da svedem na...(..hm) :

Kićin Koš Rusima (Pionir '75 - Delo) ;
Liam Gallagher ( Uvek... - Pojava)
Al Pacino (Uvek... - Ime)

a može i :

Radanovićććććć (Delo, nikada

 

 

Grešni smo

O

Da

MI

Više nego što

Smemo da

Izmerimo

autori : Lady Macintosh – Beba od Lončara, Dragoljub The Buntovni, Unfuckable The Perač Upljuvanih Prozora

                                                  

uBuntovni Dragoljub : Zašto linux?...ubistveno pitanje.nekim ljudima moja izjava da mi je comp pod Ubuntuom deluje kao šamar.
   Pa,hajde da dam odgovor. Kad god se negde povela reč o kompjuterima

... dočekajmo ga spremni :-)

Life after Bush and Gorbachev/The wall is down but something’s lost… (Iggy Pop: Louie Louie)

U jednom od svojih prethodnih tekstova, Sector 7, pisao sam o mentalnom konstruisanju postojećeg grada koji još nismo videli, dakle o stvaranju imaginarnog grada pre nego što stvarni imamo u sopstvenom iskustvu. Ovaj tekst bavi se upravo obrnutim fenomenom: grada koji smo poznavali, ali koji je nestao, odnosno toliko se promenio da ga ne poznajemo više.

Ljudi su često skloni da lamentiraju nad stvarima koje su bile a više nisu. Kada se govori o gradovima, neretko se daju apokaliptične dimenzije metaforama nastajanja i nestajanja, kraja i poraza, transformacije u neprepoznatljivo kojom će biti nepovratno izgubljen identitet zamrznut u vremenu. Ono što se pritom često zaboravlja jeste neobična vitalnost gradova, njihova sposobnost da se obnavljaju, da evoluiraju, postaju nešto novo, dobijaju nove kvalitete (gubeći neke od starih). Verovatno nema mnogo boljih primera za ovo u skorašnjoj istoriji od Berlina.

Kada spavam ništa ne vidim, samo osećam. Osećam mirise, čujem zvukove. Onda mi ti zvukovi i mirisi prave slike od kojih su sačinjeni moji snovi. A kada se probudim, oči držim širom zatvorene kako bih osetila mirise i zvukove jutra. Kada sam bila mala to je bio miris topole pored prozora kuće moje Nane pomešan sa zvukom lišća koje je jutarnji povetarac temeljito prebirao dok su gugutke čavljale svoju jutarnju mantru. Zimi