Gost autor ;   Ranko Pivljanin 

 M.Bećkoviću

Plaha reko u tom kanjonu dubokom

Možeš li šta vodom surim liticama

Što se u visini hvališu pticama

Da oduvek tvojim upravljaju tokom.

Zvezdo, što te sunce u zoru nadjača

Oplakuješ li sudbinu u tmini

Il nalaziš utehu gore u visini

Iznad zle zavisti, iznad svakog plača.

Srce, grudvo krvi okovana telom

Znaš li kome, čemu silnu snagu davaš

I dok, pumpajući vene, malaksavaš

Čezneš

U dubinama potpalublja tavori još jedan biser... malko je nepravilan - ne ume da postavlja slike kako valja - često su mu ogromne, a tekstovi dugački no to mu daje posebnu draž.

fender_bender

I ima prelep avatar. :)

- da li si nekad nekog ubio?

Malko se "oladismo", a u poplavi utisaka o poseti potpreCednika, nađoh i ove:

Nekada se stvari odvijaju neočekivanim brzinom.

Jedna od posledica (nadam se trenutnog) iznenadnog odlaska blogokolege mungosa je

Jeste, bilo je važnijih tema, a i ja sam bila malo u gužvi, ali nije red da one koji prate ovu priču ostavim bez nastavka...  Dakle, vilenjaci i njihovi problemi:

U tom trenutku do njihovog stola dotrča jedan od dežurnih oficira na carskoj krstarici, i uz neizostavno salutiranje javi kako se ceremonija dodeljivanja dijamantske lente neće održati večeras.
- Zar nisam rekao odmah i danas?! - grmnu car na glasnika kao da je ovaj nešto skrivio.

Prva zajednička akcija protiv Dortijanaca počela je prilično loše. Džilovi su kao podršku evelonskoj operaciji na svojoj teritoriji dali svega sto petnaest brodova. Da stvar bude gora, ispostavilo se da su ti njihovi borbeni aparati zbog velike mase još nepodesniji za brzi izlazak iz hipersvemira nego trokraki brodovi neprijatelja. To je značilo da su džilovske kosmičke snage bile potpuno nesposobne da primene evelonsku ratnu taktiku napada na Dortijance na prelasku iz režima kretanja u hipersvemiru na normalan način kretanja. Ukratko, jedino što su elfi postigli predhodnim iscrpljujućim pregovorima bilo je pravo da brane svoje orijaške saveznike na njihovoj teritoriji.

                               Или како смањити притисак на пензиони фонд

          Задовољство ми је што могу да уступим своје блогодвориште својој драгој блогоколегиници IQIQIQ.

          Мислим да сам потонула већ неко време. Негативне вести нас засипају са свих медија, интернет портала, вебкаста и свих осталих модерних средстава комуникација. Некима од њих се придаје велики значај, неке се провуку онако лако, две раднице умрле у фабрици. Милисекундима проради нека емпатија у мени, протест, бунт, требало би нешто учинити. Захваљујем се мојој домаћици што ми је омогућила да мој милисекунд муке објавим. Скоро да сам размишљала чему. Сетила сам се оног лика недавно на протестима прошле године „ово је за тебе ћале". Није ово за мог оца, ово је да неко ако прогугла чује овиме да није сам, јер сам и ја касније сазнала да се ово зло није десило само мени и мом оцу него је стандард у овој несрећној држави где су приоритети одавно помешани.

за мене не постоје препреке

кад нешто хоћу увек могу да дођем до тога

....................

хвала осмеху

:))) 

Забрањена је продаја и конзумирање алкохолних пића у спортском објекту и на удаљености до 1 километра од њега у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду, а у осталим местима до 300 метара, за време одржавања спортске приредбе и три часа пре и после њеног завршетка

Члан 18 Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама