Gost autor: Nurudin

Pomagajte, ljudi... Treba da napišem nekakav rad na temu ''DODIR U NAŠOJ TRADICIJI'', a meni se baš ne da da preturam po podacima, već bih po svom običaju da uradim nešto na moj način. Znači, treba mi malo muškog, malo ženskog razmišljanja na tu temu. Ličnog, ne šta kažu sociolozi i psiholozi (to već imam), već šta kažete vi.

Ok, znam, telesni dodir ili čulo dodira jeste prvo čulo koje se razvija kod beba. Nedostatak istog, može pogubno uticati na psihofizički razvoj itd itd..

Ja mislim da smo taktilno društvo,

ЖАЛ 

Џабе ми је све сестро мила и марке и одело и ципеле
Нема га више оној наше кад се искраднемо из дом па босе побегнемо на сред село а тамо онија наши слепци
Е кад се сетим срце пусто оче да пукне
Сејо сети ли се некој за мене или су ме сви заборавили
Поздрави кој пита за мене
Ако те овуј зиму некој потражи узни мојти дар

Франкфурт, 1970. године
(из књиге „Печалбари" Драгослава Манића ‒ Форског)

     У политици надмоћан је онај политичар који емотивно придобија гласаче. Политика није такмичење ко ће бити паметнији, лепши, грађанскији, отменији -- већ такмичење у томе коме људи највише верују. Поверење је највећи политички капитал. Зашто неки тај капитал имају, а зашто неки немају објашњава текст Стефанa Гајића,

U današnjem članku Roberta Fiska, koji se logično odnosi na jučerašnje događaje, on fiksira prelomni momenat na popodne 30. januara, kada je Mubarak naredio Trećoj armiji da pregazi tenkovima demonstrante na Tahrir trgu (pažljivi gledaoci Al Džazire se mogu setiti da su tog dana na tenkove montirani oni buldozerski dodaci, koji su veoma zloslutno izgledali). Oficiri su odbili poslušnost.

Vlast se nikad zapravo nije valjala ulicama Kaira (mada ne treba podcenjivati niti zaboraviti demonstracije u svim gradovima Egipta), iako nije bilo jasno u čijim je rukama u poslednje dve nedelje. Sada se nazire da je bila u armijskim.

Vrlo kratkim saopštenjem, sada možemo reći već bivši, potpredsednik Omar Sulejman je objavio da je Hosni Muhamed Mubarak gotov, te da je vlast ostavio Visokom savetu oružanih snaga. Hmm, upravo ono što je El Baradej prizivao juče posle tog istorijskog Mubarakovog "netju". (Neko je tada tvitovao pitanje koliko puta je Nikson rekao da nikad neće podneti ostavku).

 Pažnju mi je privukao današnji tvit Karleuše:

Ubrzo se pojavio na tviteru i link ka njenom tekstu koji sam odlučio da prenesem.

Zorana Djindjica sam upoznala malo pre nego sto je postao gradonacelnik Beograda. Vracala sam se iz Minhena, mrtva umorna i nesrecna. Sve sto sam zaradila, spucala sam na gomilu cipela i biznis kartu do Beograda. U torbi nisam imala vise ni cvonjak. Dete kreten. Kao i uvek, avion je bio pun pevaca koji nisu hteli da mi kazu ZDRAVO. Doduse, i tad sam, kao i sad, delovala kao da cu odgristi glavu svakom ko mi pridje. Ko se usudi. Prkosno sam gledala kako provejavaju pored mene, same u tom "biznisu"...to mi je tad znacilo...valjda da im nekako "vratim" za sve...sta god to bilo. Nikad me nisu voleli. Ti neki pevaci talibanskih imena, i talibanskog stajlinga. I taman kad se zaculo BOARDING COMPLETED, u avion je usao Zoran Djindjic.

U savrsenom odelu, savrseno zgodan i savrsenog osmeha.

On je bio 1A a ja 1B. Samo mi.

Rizikujući da ovaj tekst izazove bolna sećanja kod čitalaca, postavljam ovo viđenje blogera shmoo , poznatijeg kao Tasa, koga svi znamo i volimo. Dakle, prepustite se uživanju.

Dame i gospodo, I give you shmoo!

Посвећено мојим блогодругарима, Емсију/Чарливоју

Задовољство ми је да је golubica.bg прихватила гостовање, уз напомену да је оригинални наслов текста одмах испод  ‒ за блог је морао бити по техничким захтевима, због конфликта ћирилицe и софтвера сајта када је она у наслову (ето занимљивог доприноса теми). Дакле...

Ćirilica ili латиница?

• - A srpski se piše ćirilicom, zar ne?
• - I da i ne, može ćirilicom, a može i latinicom.
• - Pa kako se onda razumete u pisanju?
• - Ma lako, to ne znači da jedni koriste ćirilicu, a drugi latinicu, već da svi znaju oba pisma, a koje će pretežno koristiti obično je stvar ličnog izbora.
• - Znači cela populacija je digrafična?
• - Da.
• - I ne mešate pisma?
• - Naravno, može da se desi, ali mešanje ćirilice i latinice je znak krajnje nepismenosti.
• - Kako je to zanimljivo!

gost autor: Pat Condell

prevod: AleXandar Lambros