Hajde malo pričamo o Kinezima.

tess1

 

 

 

 

Pred kraj partijskog sastanka u Mađarskoj.
Predsedavajući:
- Ima li pitanja?
Javlja se Pišta:
- Imam ja jedno.
- Izvoli druže Pišta.
- Hteo bih da znam zašto vagoni odlaze puni u SSSR a vraćaju se prazni.
- Druže Pišta, o tome ćemo na narednom sastanku.

Sledeći put, opet na istom mestu.
Predsedavajući:
- Ima li pitanja ?
Šandor:
- Imam ja dva. Zašto vagoni odlaze puni u SSSR i vraćaju se prazni i gde je Pišta?

Naš današnji gost-bloger je Nj.E. Edvard Ferguson, britanski ambasador u Sarajevu.  Tekst koji sledi je prvobitno objavljen na Forin ofisovoj blogerskoj platformi. 

 

U proteklih nekoliko dana mnogi su izneli snažne stavove o planiranoj rezoluciji UN-a kojom će se obeležiti 20 godina od genocida u Srebrenici iz perioda strašnog rata 1990-tih u kojem su sve strane pretrpele velike žrtve, vojne i civilne.

Kada je Velika Britanija prihvatila odgovornost za izradu nacrta ove rezolucije, znali smo i rečeno nam je da će to biti težak zadatak, koji će čak i podrazumevati određeni rizik. Odsustvo dovoljno ozbiljnih i održivih koraka ka pomirenju unutar Bosne i Hercegovine i šireg regiona u proteklih 20 godina znači da su rane još uvek sveže.

  

Ja sam Aleksandra Ranković novinarka, autor i producent dokumentarnih filmova i serija.

 

Kazivanje Vesne Milakare, Srpkinje sa Banije*:

Imala sam 29 godina. Ti osam, a Maja šest i po. Odvezli smo vas 1. avgusta kod mojih u Milakare, a već u četvrtak su vas vratili jer je Maja pala sa drveta, otekao joj lakat, poplavio. Nikad nije plakala, samo se smrkne i ćuti. S njom u Glinu: polomila ruku, stavili joj gips. Tu noć smo jedva zaspali. Negdje oko pola pet ujutro počelo je da gruva. Sa sviju strana samo detonacije. Tuče, tuče... Ranije,

   Lov na bisere u Potpalublju se nastavlja. 
Ovog blogera znamo jako dugo. 
Moje skromno mišljenje da mu je odavno došlo vreme da pakuje kofere i sprema selidbu u neku udobniju kabinu potvrđuje i ovaj tekst, a da li je to zaista tako - procenite.
Imam izuzetnu čast I zadovoljstvo da Vam predstavim jednog od mojih omiljenih komentatora, ali i kritičara – Vladimira Petrovića

 «Propovednik treba da bude lep. Kad čovek gleda u njegovo lice, bolje oseća pobožnost propovedi. Ako je ružan, izgleda vam kao da greši». Japanska književnica Sei Šonagon (Sei Shônagon, 966-1017)
 «Lep si, a lepi treba da dobiju sve što požele» (Japanska izreka)

gost autor: Pat Condell

prevod: AleXandar Lambros

Ako ste od onih što kritikuju religiju svako malo neko će vam se s neodobravanjem obratiti - „Ok, ne veruješ u boga ali bi mogao da pokažeš malo više poštovanja za one koji veruju." I možda ćete se zamisliti - „Hm, možda su u pravu. Ne može da škodi da pokažem malo više poštovanja, na kraju krajeva, niko ne voli da mu se bez uvijanja kaže da mu je religija najobičnija nebuloza koja generiše zlo u svetu. Da je ono što oni zovu verom najobičniji strah zaodenut u vrlinu i da su njihova detinjasta verovanja ludačka košulja čovečanstva." To je stvarno udarac. Dakle, da, možda bih mogao da pokažem malo više poštovanja.

   Povod za ovaj tekst je vest iz „Blica“ i Queeria blog „Pretukli i zapalili mladića zato što ne posti“

  Razlog da se oglasim je taj što neki ljudi jednostavno ne veruju da na ulici možeš da dobiješ batine za ništa.

  Meni lično se desilo u Beogradu da budem napadnut samo zbog načina na koji sam pogledao Budalu koja je šla ulicom i mahala rukama kao vetrenjača. Pogled je trajao par sekundi i zaboravio sam na prizor istog momenta kad sam okrenuo glavu. Odjednom me neko zgrabio za majicu i uneo mi pesnicu u lice

Gost autor : taube (majke mi)

Uredništvu : Ukoliko planirate da me nagradite kao najplodnijeg autora u 2013. godini, jasno je da želim samo jedno? 'Nači, ništa ono sat, plaketa, 100 eur da malo izadjem, provedem se, upoznam nekoga...