Imam čast i zadovoljstvo da ugostim blogokolegu i dobrog drugara nikveta, čoveka koji se svakodnevno sreće sa konkretnim i bitnim činjenicama života,više nego mnogi od nas.

Uživajte.

На тему руралности и урбаности … Има ли дефиниције? Односа? Сукоба, сарадње? Зоне дејства? Урборурометар још није направљен а ка'ће не знамо.

Развој насеља дао је замах напретку цивилизације. Руралност

Čast mi je i zadovoljstvo da ustupim ovo parking mesto našem blogokolegi...

hm...mm..kao gost autoru blogeru shmoo.

Opustite se i uživajte.

Budući da nisam uspeo da youtube klip postavim u glavnom tekstu, naćićete ga u prvom komentaru. Dakle.

Mamama i tatama, a još više bakama i dekama, tetkama i tečama, strinama i stričevima, ujnama i ujkama dok su mame i tate na poslu.

U aprilu 2020. godine, u vreme kada smo sedeli po kućama zaključani zbog virusa kovid, studenti četvrte godine

 "Čovjek je siguran samo u jedno. U besmislenost života."

Tolstoj

Šešelj u koži, dolazi mi Šešelj,
Šešelj u krznu, dolazi mi Šešelj,
Mislim na mladost, i mislim na trud,
Mislim na Zemun, na metak, i sud.

Vidi da nije možda stig'o Šešelj,
Traži i naći ćeš u meni trulu vlast,
Gore u meni je bujica reči,
Dole u meni je Ukrajina...

Ovde je prvobitno stajao Yugayin tekst. 

A onda se pojavila ograda od bodljikave žice. 

Prevelika očekivanja stvaraju nepotrebne patnje. 

Alijansa diktature i Silicon Valley-a.

tess1

аутор марко

https://twitter.com/madacic 

U oblasti Homolja, jednoj od poslednjih oaza netaknute prirode u Srbiji,
u pripremi je otvaranje rudnika zlata Potaj Čuka-Tisnica iznad Žagubice uz metodu ekstrakcije zlata - cijanidom. Plan predviđa radni vek rudnika od 7 godina i vađenje 19,2 megatona rude.

Da bi se došlo do rude

 Гост аутор: nikvet pn

Тамо деведесетих, тек што сам отворио приватну амбуланту дошао ми је старији симпатичан пар са четворо паса мешанаца. Само је она говорила, витка жишка, он ситан блед са подочњацима смешкао се и ћутао. На крају терапије објаснио сам даљи поступак и исхрану покушавајући да и њега увучем, деловао ми је стабилније. Она је пресекла: Португалац, зове се Хелио, српски нула. Много је болестан од свашта, пије двадесет и четири таблете на дан. Испратио сам их, руковао се меко као баба. У наредних неколико сусрета испричала је да су се одавно нашли у Немачкој на раду, фризерка и електричар, немају деце; још коју годину до пензије решили да проведу у Србији, после ће већ видети.

Живели су у кући са двориштем премалим за превише паса. Велика разлика од њене родитељске куће у Кривом Виру. Но нажалост по смрти родитеља то је све прилично пропало. Она није показивала вољу да се тамо врати нити да обнови; њему је било свеједно.