*  "Generalni direktor ‘Zelenila' kaže da će kao kompenzaciju za emotivni šok zbog seče stabala, građani dobiti najmoderniji drvored u Beogradu. U okviru akcije biće isečeno oko 400 platana, a zasađeno 500 novih stabala."

"Tree Doctors", London 2010

Mozda nesto iz repertoara  staljinisticke tradicije "obnova i izgradnja", "srusi pa zabetoniraj", menjaj "staro i prevazidjeno" za "novo i moderno" i pricama o posleratnom cupanju i lozenju parketa? Ili ono iz vica "izgradicemo bolje i starije"? Nastavak sledi u vidu sece 400 platana na Bulevaru kralja Aleksandra.

Ja ne mogu da shvatim da jedna evropska prestonica u dvadeset i prvom veku odlucuje da sasece stari drvored od 400 platana!

Onda se setim: pa mi zvanicno i nismo evropska prestonica.

Početkom 2002. godine, gostovali smo porodično kod mog nekadašnjeg direktora, jednog sjajnog, inventivnog zanesenjaka poznih godina, u njegovoj kući u Francuskim Alpima, nedaleko od Ženeve. Uz raklet i vino, pozvao me je da pogledam zanimljivu knjigu fotografija. Ostao sam zabezeknut nad "Zemljom iz vazduha". Od tada znam ko mi je omiljeni fotograf - Jan Arti-Bertran.

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, oglušio se o brojne pozive, molbe, apele i argumente stručne, intelektualne i šire javnosti, koji su mu upućeni kako bi se preispitala odluka da se poseku platani u Bulevaru kralja Aleksandra.

Prema onome što se moglo čuti i pročitati, Đilasov "stručni" alibi za seču platana je neka studija Šumarskog fakulteta. Međutim, ta studija nije javnosti dostupna na uvid. Đilas takođe izjavljuje da su odluku o seči platana doneli stručnjaci, ali ne kaže koji. S druge strane, kao razlog za navodno oboljevanje platana, navodi se nestručno orezivanje stabala u prošlosti, ali se ne spominje ko je odgovoran za takvo uništavanje stabala i kakve će posledice snositi. Na taj način je grubo prekšena osnovna demokratska procedura, pa je time Đilasovo ponašanje indikativno opasno i u širem kontekstu.

(odgovor na novinarsko pitanje)

Vi pitate koliko u Beogradu ima vrabaca i da li su i koliko ugrozeni? Moj uobicajeni odgovor je da to ne znamo, ali hajde da krenem iz pocetka i pokusam da rasclanim kako to da mi to ne znamo?
 

Phoebe Snetsinger je odbila terapiju, žurno spakovala dvogled i otputovala na Aljasku. I postala legenda.

Njene misli su, otprilike, iše u pravcu - ako želim da vidim svaku pticu na Zemlji, bolje da požurim.

     Баш као и готово сваки дан овога пролећа и лета (?) утрчала сам у кућу како бих се склонила од наступајућег невремена. И сетила сам се једне хумористичко-сатиричне приче написане пре петнаестак година. Стефано Бени се, тада, као и сваки добар писац шаљивих прича, обилато служио хиперболом, која данас и не делује као преувеличавање.

Promocija čišćenja Srbije na teniskom turniru Srbija open koštala je poreske obveznike oko 475.798 evra. Iznos je plaćen preduzeću „Njus vol" za izradu i postavljanje platna sa sloganom akcije, od 2. do 10. maja 2009. godine i od 1. do 9. maja 2010., piše B92

Pola miliona eura da bi obavestili  gradjane koji bleje u tenis nekim čaršafom da Srbiju treba čistiti? A ja još uvek nemam nikakav kontejner za reciklažu ispred zgrade, koja izlazi na Krunsku ulicu i Desanke Maksimović?

Izveštaj od Albicile, koji je okačio na mom poslednjem blogu, a u kome citira gospodina Srboljuba Pešića, autora filma Tužna Morava: 

"Očišćeno je samo po 200 metara uzvodno i nizvodno od mostova, ono što se vidi s puteva; a da se ne skuplja više, posečeno je i drveće u čijem se granju najviše zadržavalo. Sve ostalo je ostalo isto:

"Priča koja kruži u medijima je uglavnom tačna. Veslali smo punih 8 sati od sela Zlatokop do Vladičinog Hana. U gornjem toku, Morava je sjajna za rafting, čak bolja i dinamičnija od Drine. Sa ekološke strane, situacija je krajnje kritična i praktično očajna. Na snimku je možda prikazano oko 20% od ukupne štete. Zaista ne shvatam naš nemar. Volonteri koji su učestvovali u akciji čišćenja, tačno znaju o čemu govorim. Problem je ne samo ono što se vidi, već i ispod peska. Tone i tone đubreta se nalazi ispod obala Morave. Užas.. uništiti reku koja je od životnog značaja za celu Srbiju, je potpuno idiotski. Verujte mi da se posle svega osećam jako tužno i umorno.

Onomad je obeležen Svetski dan zaštite životne sredine, akcijom čišćenja. Ubeđen sam da bi svrsishodnija akcija bila pod nazivom: „Ne bacajmo smeće po Srbiji".  Akcija čišćenja jeste neophodna i tu zbora nema. Ipak, suština je u nebacanju zagađevina. Jer, ni vojska od više hiljada komunalaca, koja bi svakoga dana 24 sata plevila travnjake i potoke - ne bi mogla da sakupi ono što svakodnevno bacaju milioni nes(a)vesnih pojedinaca.

Najpre - evo snimka koji sam napravio u nedelju, hodajući po polupustari. Taj snimak je bio „okidač" da napišem ovaj post.

Neko je od građana Beograda, ali i čitavog sveta (ona je deo područja za ptice od međunarodnog značaja), ukrao Adu Huju. Ne znamo ni ko, ni zašto, ni s čijom dozvolom.

Stanje od pre sedam godina i stanje današnje (snimci iz 2002. i 2009):