Не бих да превазилазим непријатну тишину на Блогу Б92 цитирањем некаквог високоумија или бављењем гледања у пасуљ, плећку,  кристалну куглу или звезде тумачећи српску кафанско-политикантску сцену јербо ће тек то дотући до краја ово место на којем се окупљамо.

Друге бих цитате овде користио... Све их знам и сви су ми драги. Већину њих сам и сам изговарао у различитим ситуацијама у животу. Користим их стално убеђен да они много боље говоре у моје име шта осећам, о чему размишљам.

Можда сам у праву, можда и не. Али они су свакако ту, у мени, и постали су самим тим део мене и на тај начин дају и некакву слику о мени другим људима.

Opozicija objavila predlog "Sporazuma sa narodom" (ЛИНК)

Или о рециклажи секундарних сировина.

Ја бих да на данашњи дан окачим нешто пригодно али немам шта да додам ново по том питању сем да рециклирам своје старе постове? (ЛИНК)

Шта је то уопште „политичка коректност"'? Пре свега у језику, комуникацији? Какав је то конструкт? На каквим темељима је заснован? Да ли је то само идеолошки конструкт или је ипак достигнуће цивилизацијског развоја које је последица суштински измењених друштвених односа? Колико је политичка коректност уопште потребна демократском друштву? Слобода говора (проистекла из слободе мишљења) - то да. Али докле та слобода говора треба да иде? Где јој треба поставити границе? И да ли јој треба поставити границе?

И ако и поставимо те границе, није ли само питање тренутка када ће те границе бити злоупотребљаване за интересе уских кругова људи у чијим рукама је политичка, војна, економска и свака друга моћ?

Није ли политичка коректност у говору (из мисли насталом) само реинкарнација онога што смо у једнопартијском једноумном систему у којем смо живели деценијама (и у којем је „плурализам интереса" ступио на сцену само пар година пре увођења вишепартијског система) називали морално-политичка подобност?

Главни окидач за читаву ову серију питања била је једна реченица коју је наш блогодругар Милан Новковић написао у једном свом коментару на неком од претходних постова на овом нашем Блогу Б92:

„Ради се о мрачној злоупотреби политичке коректности."

Тако да је за овај мој дактилографски напор главни „кривац" поред ауторке књиге одакле је преузет одломак са истим насловом као што га има и овај пост и Милан којем се захваљујем на томе.

PREVODIOCU

                Jednostavno nisam mogla da odolim, a da ne podelim ovaj fascinantni prevod sa vama. Neću preneti celovit tekst, već samo one najzabavnije detalje, a ko bude želeo podrobnije da se obavesti o tome kakvo nas vreme očekuje do sredine jula, a ima Fejsbuk nalog, može da zaviri na sledeći link:

https://www.facebook.com/djordje.djuric.100

               Na njemu se nalazi i originalni tekst koji je, za razliku od ovog čije vam delove prenosim, napisan valjano, razumljivo i sasvim ozbiljno, kako i dolikuje nekome ko je meteorolog. Do njega ćete dospeti ako kliknete na opciju prikaži original.

              Dakle, da krenem...

As if this were not enough proof that PR and positioning preparation were not of vital importance, I also proved to myself the old adage that the doctor is always his own worst patient. In my case, the spin-doctor.

Odlomak iz romana "Isaija" 

(...) Пре но што је са последњег застртог степеника згазио у двориште, застао је и окренуо се. Нешто је ослушкивао.

- Чујете ли ово? - упитао ме је, загледан у даљину.

- Чујем - одговорио

Volim kblo 70 Yu Biznis Centar
odatle uvek odem kući sretan
bilo da je u pitanju električna četka
ili japanska lepeza
sve što imam imam od Kineza

Roze i zeleno odelo Deda Mraza
za hodnik i kupatilo poliester staza
svetla za biciklu i papuče na štiklu
torba mi je puna puca kao Linas Kleiza
nakrcana stvarima što ima kod Kineza

... osim svog genija...

Rece jednom jedan irski pisac i pesnik, a usput promrmlja i jos ponesto...