2013-01-19 20:42:29

Zrenje

kukusigameni RSS / 19.01.2013. u 21:42

life-in-the-tv-rain-shadow_h.jpg
 

Željko Radović, dete Bogdana i Jelisavete Radović, sedeo je u kuhinji i mazao mast na hleb.

 

                        Hopa, hopa, malo soli, malo aleve paprike,

                        hopa, hopa.

 

            Usnama koje su se sjajile prosto je usisavao parče po parče hleba. A onda mleko.

 
2020-04-16 21:42:41

San tihog jutra (digresija)

Boris Drenca RSS / 16.04.2020. u 22:42

'U snu se uvek čudimo. Sreća, pa makar takva, malena iznenađenja još uvek postoje.' Dušan Gojkov

Pred svitanje me je probudila gugutka. I tišina. Otvorio sam prozor. Crveni krst je u tom trenutku bio neverovatno tih. Nije se čuo ni brum saobraćaja sa Bulevara. Samo gugutka.

 Gaj%2C_Orthodox_church.jpg

 
2020-10-04 16:21:47

„Али...“

docsumann RSS / 04.10.2020. u 17:21

 gost autor: shmo

 

Или: Предање о Станивуковићима

Упутство за коришћење:

Ова прича се преноси усменим путем. Првенствено је томе намењена.

То што је неко решио да буде у једном тренутку записана не би требало да поремети њену првобитну намену.

Sveti_Georgije1.jpg

 
2020-04-12 08:07:53

Митови, лажи и заблуде

omega68 RSS / 12.04.2020. u 09:07

 

 
2020-03-26 00:01:09

Strepim

selica_nena RSS / 26.03.2020. u 01:01

Zovu me ovih dana prijatelji, pitaju kako podnosim izolaciju i da li pišem. I poručuju: "Piši, Selice! Piši nešto lepo, nešto bezbrižno i sentimentalno. Piši o starim vremenima, o Mramorku i železnici, piši o ljudima i sokacima. Piši da imamo čime da prekratimo vreme i gde da se sklonimo od ovog ludila."

Bi' ja, pisala bih, i za vas i za sebe, samo mi se negde zaturile lepe slike. Pokrio ih strah od onoga što dolazi i tuga za onim što smo olako pustili da ode, jer se izanđalo i vreme ga pregazilo. Pisala bih o mirisu zemlje u rano proleće i kaćunima najnežnije ljubičaste

 
2020-03-31 18:49:05

Pomirenje

selica_nena RSS / 31.03.2020. u 19:49

Nazvala ja mamu pre neko veče i tako, zapitkujem je koješta o prošlim vremenima i ljudima, a nju ta moja pitanja, uglavnom, nerviraju. Kaže: "Šta će ti to? Nećeš, valjda, o tome da pišeš?" Lažem je da neću, nego eto da nam razgovor što duže traje. I padne mi na pamet da je pitam kako su se pomirili ćale i Vito. Prve komšije, bre, živeli k'o jedna kuća, a zavadili se, samo krv što nije legla!

Sećam se kad su se posvađali da je bilo grozno i da smo ih jedva razdvojili da se ne poubijaju. Sećam se i razloga, Vitova snaja dobila neko ljubavno pismo, a on osumnjičio

 
2021-05-13 18:15:32

Мој муж пред Богом

Jaril RSS / 13.05.2021. u 19:15
„Неколико пута у животу, догодили су ми се тренуци потпуне јасноће. Када на неколико кратких секунди тишина истисне буку и могу да осећам уместо да мислим, и ствари итгледају тако јасно и свет изгледа тако свеж. Као да је све тек постало. (...) Живим од ових тренутака. Они ме враћају у сада и ја увидим да је све баш онако како треба да буде.“
Самац, Кристофер Ишервуд

Упознали смо се у новембру. Дошао је из другог града. Чим је искорачио из кола, заволео сам како се осећам кад је ту. У мору слуђености, погубљености и хистерије које се разлива Србијом, он ми је донео мир. А током оних ноћи када сам, док спавамо, привијао његово тело уз своје да осетим сву пуноћу његовог присуства, смисао постојања је био кристално јасан и све је било онако како и треба да буде.  
 
Мој муж је био неко мудо при Цркви. 
 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana