Ако отац покаже нежност према детету, ако га пољуби, онда је то издаја породичних вредности, пропаст Србије и антихришћанска завера. Ово је порука једне меме која је кружила интернетом као део застрашивања са циљем да се оправда Антипрајд.
Фотка која је узета за монтажу која је кружила интернетом настала је током Прајд Марша у Њујорку 2015. године, Прајда на ком се славила пресуда Уставног Суда САД по којој је истополним паровима заштићено право да се венчају било где у земљи. Ова фотка је током Антипрајд хистерије стављена у контекст антихришћанских вредности. Испада да су хладно родитељско понашање, негирање емотивних потреба детета и држање свог детета на дистанци - хришћанске вредности. А нису.
Најперверзнији моменат „ „Литије за спас Србије" " - поред коришћења хришћанских симбола за промовисање антихришћанских вредности и поруке да ће се Србија спасти само ако наставимо да се делимо на повлашћене и „потрошне" људе - јесте проглашење растурених породичних односа и родитељско оштећивање детета за породичне вредности.
Jedno sasvim obično prolećno popodne nakon kiše - V. drema u dnevnoj sobi, ja se dokono motam po kući. Munja laje k'o pomahnitala, već me ozbiljno nervira. V. je već iznerviran – dal može iko da prođe ulicom, a da ona ne zalaje? Munja je udomljena nakon jedne saobraćajke u kojoj je ostala bez oka i teško povredila karlicu. Rekli su da nema šanse da preživi u azilu, nejverovatnije će je uspavati ako se neko ne sažali i udomi je. Sažalila se moja deca i eto je kod nas. "Tata, dajte joj šansu da preživi, kad te molim! Mama, ako je niko ne prihvati, uspavaće je. Molim vaaaaas,
Poštovani čitaoci bloga, ova priča će biti zaključana za komentare. S razlogom. Sve moje priče su lični doživljaji ili doživljaji bliskih mi ljudi, s malo preterivanjai da bi bile zanimljivije. Cilj im je da podele iskustvo, zabave ili zamisle čitaoce. Ne treba mi ni uputstvo za život, ni naknadna pamet. Eto, neka ih ovde, možda neko u njima prepozna i ponešto dobro.
One prve noći su me prebacili na krevet kao džak. Došla sestra, uključila infuziju, prekrila me nekim ogromnim plavim čaršafom i otišla. Ležim na leđima, pokušavam
Или како смањити притисак на пензиони фонд
Задовољство ми је што могу да уступим своје блогодвориште својој драгој блогоколегиници IQIQIQ.
Мислим да сам потонула већ неко време. Негативне вести нас засипају са свих медија, интернет портала, вебкаста и свих осталих модерних средстава комуникација. Некима од њих се придаје велики значај, неке се провуку онако лако, две раднице умрле у фабрици. Милисекундима проради нека емпатија у мени, протест, бунт, требало би нешто учинити. Захваљујем се мојој домаћици што ми је омогућила да мој милисекунд муке објавим. Скоро да сам размишљала чему. Сетила сам се оног лика недавно на протестима прошле године „ово је за тебе ћале". Није ово за мог оца, ово је да неко ако прогугла чује овиме да није сам, јер сам и ја касније сазнала да се ово зло није десило само мени и мом оцу него је стандард у овој несрећној држави где су приоритети одавно помешани.
Stvarno sam htela da prestanem da pišem jer se vidi samo politički angažman a ne ljudski, ali mi je stigla poruka koja me je bukvalno rasturila.
otisao je zlatibor.
„Suprotno od ljubavi nije mržnja, već ravnodušnost."
F.M.Dostojevski
Volim sport. Trenirao sam sve i svašta. Fudbal odavno ne gledam mada na nekom roštilju rizikujem prelom ili infarkt kad klinci krenu da pikaju loptu. Teško odoleti. Fudbal ne pratim jer imam utisak da je tu previše mešetarenja i nema mi čari neizvesnosti. Ali to je druga priča.
Hokej i košarku obožavam. Tenis sam počeo da pratim zbog Đokovića. Sa zrelošću sam se istrenirao da se ne jedim ako izgubimo a da se radujem kada pobedimo. Nisam stručnjak
Želim da vas upoznam sa Miškicom kroz ovu priču, devojčicom koja ima sedam godina. Miškica je zovu od milja, jer je nasmejana, sa očima kao u srne, zubićima niskama bisera i Miškica voli da uleće u zagrljaj.
Ima najnezniju dušu.To je dete koje je gorelo u požaru u Romskom naselju na Čukarici pre par godina, i imala je opekotine koje su prekrivale 90 posto njenoga tela. Jedva je preživela i kao takva, ostavljena sama, bila je u Tiršovoj godinu dana. Po odluci Centra za socijalni rad vraćena je u porodicu, koja je se prećutno odrekla, i po odluci Centra
85 и по година је имао мој тата кад је преминуо пре скоро 40 дана.
Ех, мој тата...
Кад се сетим тебе само лепе мисли и осмех на лицу имам.
Радујем се што нам је живот дао толико година са тобом.
Са твојим шалама, са твојим ведрим духом, са твојим осмехом.
Ја осећам тугу, ал је радост већа што си ми баш ти био отац.
Што