Strina je umrla juna prošle godine. Već neko vreme se mučila. Najviše je napao šećer - poslednjih godina skoro je bila oslepela. Razaznavala je samo obrise. Poslednji put smo je videli pre nekoliko godina. Ono kad smo im svi porodično otišli u goste. Obradovala se, mojoj kćerki najviše. Srdačno se ispričala sa svima, ponajviše sa majkom.

Uvek se javljala na telefon. Valjda joj se u poslednje vreme sluh još više razvio kako joj je vid oslabio, pa je iz prve, bez greške prepoznavala ko je zvao. Nismo se sa njima čuli toliko redovno. Brat je zvao da kaže tužnu vest.

u nekom freaky smislu, kao kada pokušavaš da se poistovetiš s neprijateljem da bi razumeo na koji način on, neprijatelj, razmišlja i oseća, momci iz Globalnog Džihada me fasciniraju -

uspeli su sa par visokoprofilnih akcija, s prvorazrednom žrtvom i hrabrošću, protiv enormnog sistema nadzora, kontrole i moći, uprkos izvesnosti krajnjeg smrtnog ishoda svojih dela, da ostvare te akcije i preko noći postanu idoli Muslimanske Ulice.

сећам се, када смо доперјали у изру, тамо, јуна 1999. (мада сам ја већ увелико био шуњалица овде још далеке и бистибојсне, саботажне 1995.), да су нама, избеглицама из демократском америком бомбардоване србије приредили дочек у прес-клубу аеродрома, и да је ту један од представника наше емиграције, данас виђени припадник јеврејске заједнице у србији одржао говор, који смо склепали успут у авиону. у суштини, тамо смо, с врата неба, накрпили одлазећег премијера, бибија нетанјахуа, због тога што је прихватио албанске избеглице, а нас, српске јевреје је истретирао као грађане друге класе. биби је отишао с тог шоуа за медије црвен и бесан као рис, успут рекавши "склоните ми овог малог милошевића", отишавши демонстративно са сцене у заборав.

Naslovna strana knjige

Socijalna drama “Izvršitelj” nastala je na osnovu ličnog iskustva sa ovdašnjim izvršiteljima, mnogobrojnih novinskih tekstova o neverovatnim sudbinama “dužnika”, kao

ej, živ mi je piš ovo s ovom rodnom ravnopravnošću, taj novojezik super-korektnosti, ne mogu da verujem da ljudima to stvarno znači. jednom sam se zezao ovako s nekom levičarkom, i naljuti se ona na mene?! nema zezanja, druže i druškinjo, mora tako se čapri, inače odma seva crveni društveni karton od raznoraznih profi humanitarista!

mada malo mislim i da oni forsiraju i ispiraju samima sebi mozak pa dok ne profercera. elem, što reče drevni Obeliks, стварно су ћакнути ови Римљани...

Село Мадентуси у североисточном делу земље у коме деца у школи не уче енглески језик. 

Шугата Митра, професор образовних технологија на Универзитету Њукасл, одлучује да спроведе необичан експеримент. Прави рупу у једном зиду на сред села и у њу инсталира компјутер поред кога оставља брдо компакт дискова. Потом одлази, препуштајући сеоској деци да се забављају с новим сокоћалом, без речи објашњења. 

Uđem juče u prodavnicu, a ono neka čudna tišina, nema čak ni muzike sa razglasa. Inače ljubazna prodavačica mi se jedva obrati plačnim glasom. Pitam je da li je dobro, a ona kaže: "Nisam, upravo javili da nam je poginula koleginica (29 godina). Ostalo malo dete za njom." Neprijatno mi da zapitkujem, a ona nastavlja: "Vraćala se s mužem i detetom s nekog slavlja, muž bio pijan, brzo vozio i eto... Ona poginula, njemu ništa. Dete ostade siroče."
Uh, meni se steglo u grlu, ne znam šta bih joj rekla, kad se ubaci neki glas sa strane: "Pa sama je kriva, nije trebala da seda s

Uzgrd koncept rijalitija je izmislio poznati guru marketinga Gebels a usvojio poznati humanista Adolf Hitler. I njihova ideja je bila, moram da priznam, bolja i ispravnija, od suma ideja rijalitija koji nas zapljuskuju. Istini za volju niz nepovoljnih okolnosti nije dozvolio dvojici poznatih Nemaca da nametnu svoju politiku drugim sredstvima (definicija rata). Ideja je bila da se u većim gradovima u Nemačkoj instaliraju veliki ekrani gde bi se emitovao život normalnih uzornih, doduše arijevskih porodica. Ustajanje, doručak, spremanje za posao i školu, rad, učenje, sport, ... Jeste, tvrdim da je Hitler imao boje namere od ovih sa Pinka, Prve i šta sve.