Ona mu se naslonila na grudi, puštajući ga da je provede kroz saborište. Nit’ što vidi, nit’ čuje, stisla oči i samo misli kako je ovo ružan san. „Nek’ nestanu! Nek’ svi nestanu! Neću, neću da ih gledam!“ Razmiče se svet pred njima, pa kako Milanko i Jelena prominu, sašaptavaju se i podgurkuju:  „Što bi ono? Odjuri Obren niza stranu k’o da ga furije gone!“

Kako zamakoše u šumarak, Jelena ga odgurnu i kleknu na meku paprat. Tek  joj tu, sklonjenoj od očiju radoznalaca, dođe da kuka iz glasa.  Drhti i jeca, a Milanko nemoćno kraj nje stoji.

Draga kengurice :)

Potrebna nam je Vaša podrska u organizovanju peticije za proširenje prava parova na besplatnu vantelesnu oplodnju!

Naime, na Forumu Kutak pokrenuta je akcija proširenja mogućnosti za ulazak u postupak vantelesne oplodnje o trošku zdravstvenog osiguranja.

Za razliku od bivših republika koje omogućavaju i do 6 besplatnih postupaka, Srbija je do nedavno omogućavala samo 1 postupak sa lekovima (sada se uvodi još 1) i ni jedan postupak vantelesne bez lekova.

Svi ste već verovatno čuli da je Milan Ljubisavljević(15), dečko iz Bora pretučen do smrti pre par dana. Tukli su ga njegovi vršnjaci i momci koji su par godina bili stariji od njega, mahom maloletnici. Policija kaže da je uhapsila dva momka T.M.(19) i B.M.(16) iz Bora. Prvo mi nije jasno zašto se opet po medijima ne pišu puna imena onih koji nisu maloletni. Nikad nisam bio tučen od strane roditelja kada sam bio u tim godinama i uživao sam apsolutno poverenje ali da sam napravio neku glupost i da je morala milicija da se umeša, ne da bih dobio batine

Opste narodno veselje, nepresusni izvor inspiracije… svadba.

Dakle, moj covek I ja smo u vezi duze od tri godine, I planiramo naravno da se vencamo, datum se jos ne zna, jer se nadamo da uskoro poboljsamo stambenu situaciju pa da usledi svecani cin.

E sad, taj svecani cin, u narodu poznat kao svadba je nas kamen spoticanja.

Moj covek I ja smo protiv svadbe. Mi bi seli na motor, svratili do maticara,

Otac: Objasni mi, 'leba ti, šta sad ovo znači?

Veliki sin: Šta "ovo"?

Otac: (mlatara hartijom) Ovo! Pismo od tvoje razredne. Da li si ti svestan koliko imaš izostanaka?

Veliki sin: NIje mi jasno kakve veze imaju izostanci? Jel' nisam dobar đak?

Otac: Da ti objasnim. Kada primim ovakvo pismo iz škole, bio ti dobar ili

Prostruja novost među onaj narod, pa se nekako i do Alekse probi. Ne bi taj nijedne o takvim stvarima prozborio, al’ mu nešto milo i Milanka pogleda, kao da proverava je l’ istina to što ču. Milanko samo ramenima smače i u neverici glavom odmahuje, ni njemu nije jasno šta su ga skolili i o čemu to pevaju. Pa mu laknu kad nastaviše put, smeje se i prihvata šalu, a sve se osvrće da Jelenu vidi. Ona se još više uz Ljubicu privila, klima glavom i nešto ženama kratko odgovara, al’ pogled ne diže. Joooj, da ga nije stid od ovog sveta, sad bi se s Jelenom kući vratio,

Košmarna vremena

 jedna sasvim obična priča 

   Na vrata ordinacije ulaze dve devojčice. Starija, koja sa sobom vodi  mlađu sestru, učenicu sedmog razreda, sa povredama na licu. Došle su same, kažu prebio je otac, a majka od muke i srama, ostala kući.Deca kažu, mama je tehnolog bez posla, dijabetičar i pod lekovima je.

 Danas je otac otišao na posao, kao i mnogo puta do sada. Čovek visoko obrazovon, po zanimanju pravnik, sa preko trideset godina radnog staža, vredan, pošten i ugledan građanin. Mislile

 - preko kolena, s kolena na koleno

Gost - autor: Vukica Kotarić

(Vukica nema nalog na B92, i nešto nije sklona da ga otvori... ako bude zanimljivih komentara, to će je možda ponukati da to učini, nadam se...)

Zvala se Hermosa Diego... sa 16 godina, koliko je tada imala, izgledala je kao devojka koja je zašla u ozbiljan svet ženskih tajni, nevinog pogleda i naivnog smeha, ostavljajući bez daha svakog ko je ikad imao priliku da barem pet minuta udje u njen svet. Vitka, kako samo mogu biti devojčice toga doba, lako je koračala