Rekoh sebi nemoj Nataša danas da bloguješ.
Lepo se spremi za crkvu, da stigneš na molitvu za školarce, al eto uključih FB i iskoči mi twiter i šta ćeš reči mi same došle.
Zašto i zašto se ne pomeri ustoličenje i zašto mora na Cetinju, zar ne može negde drugde...i milion pitanja koja se postavljaju a odgovor je jedan.
Mitropolit se ustoličava tamo gde je Mitropolija,a to je na Cetinju i nema šta tu da se bilo ko buni.
Nema pomeranja, jer za razliku od ovih huškača pravi Crnogorci nikada veru za večeru prodati neće već će braniti
"Њиове" и "наше" жртве? Аух, братијооо.... са обе стране... Сигурни сте да Бог сада одваја жртве по сортама? Уместо да ужива уз Р. Гарос навијајући за најбоље?
Ко се у овом првом пасусу не проналази има прилику да барем за сада буде задовољан собом, условно речено.
Осуди злочин у соби. Други злочин у истој соби не осуди. Онда си стварно судија над судијама, јер си кроз изговор да делиш правду заправо судио самој правди. Тако си одабрао да две стране трајно више не верују у правду, него у сналажљивост, силу... Тако се не гради мир на „овим просторима“, а баш тог мира су пуна уста судитељима. Инвестиција у будућа жртвовања овдашњих људи, ако то коме са стране опет затреба.
Би ли могао да убијеш човека?
"Mir je najlepša devojka, koju ne može imati svako", (rimtutituki, 1992)
Vidim neka ispiivanja, 75% klinaca hoće vojsku nazad. Malo da se ratuje, nismo dugo. A i da ne uvredimo elitu na vlasti, da im održimo prosek, šta fali.
Ja se recimo sećam, nisam mogao da dobijem pasoš pošto nisam imao završen vojni rok. Onda bi ih, one u Vojnom Odseku, molio i kumio i davali bi mi pasoš isto kao što ti strana ambasada izda vizu - sa kratkim rokom, tačno na onoliko na koliko planiraš da otputuješ u inostranstvo.
Recimo, list Danas za koji sam nekada radio
На (најмање) једном од претходних блогова било је након смрти Патријарха и током његове сахране баш онако, разуздано – од веселости, преко неукусних алузија, мешања личних политичких озлојеђености, до „разматрања“ питања новог Патријарха у светлу сигурног бизниса цркве, па и до свођења религије на ниво уличарског слободарства
(дневникми листајући)
- чини ми се да многи људи прођу кроз живот затворених очију. ја сам их богами држао широм отворене (г. А. Дероко)
одскора, самоопредељењем усмерен практиковању кулинарское вештине неби ли побудио учмалост нетеренских дана, ових дана, направио сам јело од карфиола и броколија са бешамел преливом ( које је било много укусније него што описно звучи ) .Унуци олизаше тањире.