Milan Nikolić

Taman kada su svi digli ruke od pitanja kako vladika Porfirije podnosi silne pornografske sadžaje na domaćim nacionalnim i lokalnim frekvencijama, ovaj, inače sasvim pristojan i prijatan čovek, zauzima novu, rekao bih - još provokativniju funkciju od one u RRA. Pre nego što razmotrimo novu/staru poziciju vojnog episkopa, da ne bi bilo (uobičajenih)

Kao da je juče bilo ono kad se sa Terazija uz trubače, posle mitinga ispraćaja, uputio ka aerodromu, uz suze, zaklinjanja na večnu vernost i prkos dušmanima, spoljnim i naročito unutrašnjim. 

Dvanaest godina kasnije doneta je presuda. Ta presuda ne govori ništa o istinskoj Šešeljevoj krivici ili nevinosti, ali mnogo o optužnici koja  je u Hagu (?) sastavljena i onima koji su je sastavljali.

 

AleXandar Lambros

Fotografije izložene na ovoj virtuelnoj izložbi delo su španskog umetnika Fernanda Bajonea. Njegova madridska izložba nedavno je otkazana zbog anonimnih pretnji iza kojih, po svoj prilici, stoje crkva i verski fanatici.
A kada je cenzura u pitanju, kako to lepo reče Vajld, reći šta čovek zaista misli postaje više od moralne obaveze, to postaje zadovoljstvo.
Zadovoljstvo mi je da, putem ovog bloga, gerilski potpomognom borbu protiv cenzure i suprotstavim se pokušajima zabrane slobode misli i izražavanja ... istovremeno mi je drago da domaću kulturnu ponudu obogatim za jednu mini izložbu španskog umetnika.
Fernando je, inače, izjavio, da mu namera nije bila da uznemiri hrišćane (meni jeste) već da izrazi svoje poglede na to kako bi Isusov život izgledao da je rođen u naše vreme.

Utorak?  aaagh!  Nema veze, samo da ovako pržimo, ako ikada omatorimo...

 

Гост аутор: anonymous

Датуми 

Историја није нешто што нам се само догађа, она се и ствара. Историју пишу победници. У њој је уписан однос моћи. Историја се памти по датумима који овековечују славу победника, и понижење побеђеног. Датуми се брижљиво бирају.

Данас 14. маја 2016. године, у Бањалуци заказан

Fale mi dve, možda čak i tri godine života. Nije da baš sasvim nedostaju, da u njima nema ničega - ima, ali nepotpuno. Naime, moja prva sećanja isključivo su privatna, odnose se na događaje iz porodice i neposrednog okruženja. I tako pune dve, možda i tri godine, tek od tada se sećam i događaja koji spadaju u domen opšteg i javnog.

Ne znam šta kažu psiholozi (molim priučene, diletante, konzumente udžbenika Freud

Milan Nikolić

 

Jučerašnjim dočekom patrijarha u Jagodini kao da je završen jedan pedantno i precizno režirani ciklus događaja koji je imao svog glavnog junaka. Ivicu Dačića, pogodili ste. Počeo je zabranjivanjem Parade ponosa, a nastavio otvorenim ruganjem, cinizmom i sprdanjom sa ljudskim pravima ili, ako hoćete sasvim precizno, sa Ustavom i zakonima nečega što se i dalje, vulgarno i prepotentno, zove Država.

I siđe Toma sa gore kremanske, siđe on pod rukom Platformu noseći .
I stvarno kao da je Mojsije sa Gore sišao ne sumnjam da će nam narednih dana i o plamtećem grmu govoriti, i prosvetljeniju svome.

Ali - šta piše u Platformi?
Heh... Može neko lakše pitanje?