Država Srbija juče je u Beogradu ponizila sopstvenu policiju.

Činjenica da su na kraju dana na Terazijama bili policajci a ne banda najmanje je važna stvar u celoj priči. Nažalost. Boli me i plaši kad vidim kako država manipuliše sopstvenom policijom - na isti način kao i sa sopstvenom bandom. Država je juče ogolila svoj cinizam i svoj bezobrazluk ali to ne može ostati neprimećeno.

Koliko god

AleXandar Lambros

Muamer Zukorlić, glavni muftija IZuS, pozvao je muslimanske zemlje, na godišnjem skupu Svetske islamske lige u Meki, da izvrše pritisak na Srbiju zbog kršenja nacionalnih i verskih prava Bošnjaka. Krasno.

Mnogo me zabavlja ova vrsta šizofrenije. Eto, sad treba očekivati pritisak zemalja poput Somalije, u kojoj su bili zabranjeni prenosi utakmica sa Svetskog prvenstva u fudbalu jer fudbal nije u duhu islama, ili Irana u kojoj mule trube da žensko bavljenje sportom izaziva zemljotrese, ili samog domaćina skupa, Saudijske Arabije u koju se uvozi belo roblje s Filipina da Saudijci mogu da jebu, pošto ih pre seksa mula venča a posle seksa razvede kako bi sve ostalo u duhu islama.

 

 

 

 

Baš na dan kad je udario zemljotres, Japan je organizacijama paraplegičara u Banatu i Sremu kao i Centru za socijalni rad Paraćina donirao 77 493 €. 

A pre toga (navodim Guglovim redom):

- 124 770 € komunalnim preduzećima iz Sokobanje i Vlasotinca;

- 31 771 € Osnovnoj školi Bratstvo u Novom Pazaru;

- 5,8 miliona € za rano otkrivanje raka dojke;

- 58 500 € Javnom preduzeću "Put" iz Krupnja za

AleXandar Lambros

Taksista, s frustracijama gomilanim barem jedno četvrt veka u svom zadriglom i masnom telu i Pinkom izrešetanom mozgu, kome je deo svakodnevne terapije da neznancima bez povoda jebe mater, na ruci je imao brojanicu a na retrovizoru krst i svetu Petku.

AleXandar Lambros

Oduzmi seks ljudima. Načini ga zabranjenim, ograniči ga na ritualno parenje. Nateraj ga da se preobrazi u potisnuti sadizam. Potom daj ljudima žrtvenog jarca da ga mrze. Pusti ih da povremeno ubiju jarca radi samoočišćujućeg oslobađanja. Mehanizam je star vekovima. Tirani su ga koristili vekovima pre no što je reč "psihologija" uopšte bila izmišljena. I, deluje. 

Možda ipak ima boga, mada bez državnog tužilaštva, suda i medija, ne bi od njega bilo neke vajde. Bar sudeći prema njegovom dosadašnjem tolerisanju zla koje najosetljivijem delu čovečanstva – deci, nanose njegovi zemaljski administratori. Najčešće nekažnjeno. Ili kažnjeno poput slovenačkog katoličkog paroha, Slavka Štefka koga je, onomad, sud u Ptuju kaznio sa godinu dana i pet meseci zatvora, zbog seksualnog zlostavljanja četvoro dece. Uz to mu je sud zabranio da ubuduće drži časove veronauke deci, kao i da im se približava na manje od sto metara, a ne sme ni da ih zove. Njegov poslodavac, katolička crkva ga, tim povodom, nikako nije kaznila, verovatno jer su aranžmani za letovanja na Baliju već popunjeni.

Ali je zato, njegov kolega po poslu i neljudskosti, 62-godišnji paroh Franc Frantar, juče konačno, fasovao aps. Kako njegov advokat reče, u ljubljanski zatvor »Dob« je došao dobrovoljno. Jedino što još mora da nađe nekog ko bi mu poverovao, jer pomenuti sveštenik već deset godina beži kako od suda, tako i od kazne koju mu je sud, zbog pedofilije odredio. Naravno da mu to ne bi uspevalo tako lako da mu njegov poslodavac, u bežanju od ovozemaljske pravde, nije zdušno pomagao. Iako je pomenuti sveštenik seksualno zlostavljao dete.

AleXandar Lambros

Gubimo mi mnogo više od Kosova. Gubimo dušu. Čovečnost. Vi ste ti koji razarate srpstvo. Jer, domovina se brani lepotom, znanjem i lepim vaspitanjem. I valjda to srpstvo treba da je lepo, šarenoliko, otvoreno, velikodušno i napredno? Ili bradato, crno i zatucano? Valjda to srpstvo treba da je magnetski privlačno? Valjda treba da svetli? Da ljudi kažu kad vide ovu zemlju - „ovde je lepo živeti!". Da gejevi i ostali obespravljeni iz Bosne, Albanije, Crne Gore, Rumunije, vide primer koji će ih ohrabriti i dati nadu.

Kad ljudi požele da pobegnu u Srbiju a ne iz nje, valjda je to srpstvo?

AleXandar Lambros

Nekoliko puta mi je ovih dana na pamet pao moj profesor filozofije iz gimnazije. Nije da su predavanja bila nezaboravna, scena koje se sećam uopšte nije sa časova. Sam početak devedesetih, krenuo je opšti raspad i erozija. Prosvetari u štrajku. A moj profesor gost na nekoj lokalnoj TV stanici, jedna od onih seljačkih kakvima je Srbija i danas zagađena, s reklamama za lokalnog frizera i kamenoresca u kojima jedna zvezda, onako bolivudski, iskoči preko ekrana sa brojevima mobilnih telefona, u pauzama između hit parade, vesti o raspodeli đubriva u šumadijskom okrugu i modnih priloga iseckanih sa satelitskih kanala.

 

Kad u radnji uzmeš čokoladu ili kafu - pa čak i brašno, dečje pelene ili lek - a ne platiš ti si lopov jer si uzeo nešto što nije tvoje. (Ovo nam je, valjda, svima jasno).

Kad u kafani ručaš i odeš ne plativši račun - pa čak i ako si gladan i nisi jeo tri dana - opet si lopov jer nisi platio nešto što si koristio.  (I ovo nam je, valjda, svima jasno).

Ali kad koristiš ulicu, banderu, slivnik, hitnu

AleXandar Lambros

 

Previše dugo živim u postojebini mi da bih imao velikih iluzija o njoj. Naravno, lupao sam u šerpe i lonce, smrzavao se po kiši i vetru verujući da se borim za svoja najosnovnija građanska prava i elementarno ljudsko dostojanstvo, ostavljao protestne poruke na sajtovima CNN-a i BBC-a